Banke zloupotrebljavale neaktivne račune klijenata i vršile potraživanja od klijenata koji nisu ni znali da imaju dugovanja. Problem nastane kada potraže kredit u drugoj banci.
Brojni građani požalili su se Narodnoj banci Srbije na problem nakon zatvaranja računa u banci, zbog čega su kasnije morali da izmire velika dugovanja.
Kako prijavljuju građani, čini se da banke zloupotrebljavaju neaktivne račune klijenta Ljudi mislili da su zatvorili račun, a banka im godinama nije slala obaveštenja da imaju dugovanja i na njih im karikala kamatu. Nakon pritužbi klijenata centralna banka naložila je banci na koju su stigle pritužbe da detaljno analizira sve neaktivne račune korisnika i da otpiše ona potraživanja za koja je nastupilo zastarevanje.
"NBS je utvrdila da banka ima ogroman broj neaktivnih računa korisnika (računa kod kojih po nalogu korisnika nisu vršene platne transakcije, odnosno kod kojih nije ostvaren priliv na račun u poslednjih nekoliko godina) i potraživanja u vezi s tim računima s velikim zakašnjenjem. U velikom broju slučajeva korisnici nisu ni bili svesni da račun nije zatvoren i da banka ima određeno potraživanje prema njima u vezi s tim računom, jer su poslednji kontakt s bankom imali pre više godina, a banka ih nakon toga nije informisala o dugovanju. Za dugovanje bi najčešće saznali u trenutku kad podnesu zahtev za odobrenje kredita u drugoj banci (i to na osnovu uvida u evidenciju Kreditnog biroa). Banka je otpisivala zastarela potraživanja koja ispunjavaju uslove za to eventualno tek kad se korisnik, nakon saznanja o dugu po tekućem računu, obrati banci i zahteva to", navedeno je u Izveštaju o rezultatima rada Sektors za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS,
Dejan Gavrilović, predsednik organizacije Efektiva, potvrđuje da je zloupotreba neaktivnih računa čest slučaj.
"Ljudi su ranije otvarali račune po bankama i kad se prebace u drugu banku, taj račun im ostane. Ljudi misle da on više ne važi ako nemaju promet. To je bilo dok nije bilo naplate održavanja računa. Onda su banke počele s naplaćivanjem održavanja i godinama nisu o tome obaveštavale klijente. Imali smo slučaj da nekoga obaveste posle sedam, osam godina i kažu mu da ima dug, iskamate ga zateznom kamatom i to bude velika svota. Imali smo slučaj da banka zadužuje račun tako što ga gura u nedozvoljeni minus. Za to je kamata 50 do 60 odsto i onda dužnik zbog 150, 200 dinara zbog te kamate dođe do sume od 200.000 dinara duga posle nekoliko godina", naveo je Gavrilović.
(MONDO/Kurir)
