Tokom proteklih 12 meseci, cena kvadrata pri kupovini nekretnina u Srbiji porasla je za maksimalnih 23 odsto.
Poskupeli su stanovi kako u novogradnji, tako i u starogradnji i u centralnoj Srbiji, Vojvodini, ali i u Šumadiji i na jugu. Najveći skok zabeležen je u Nišu, a najmanji u Kragujevcu. Stručnjaci smatraju da na porast cena nekretnina u Srbiji utiče potražnja za nepokretnostima kao sredstvom za investiranjem i čuvanjem novca, koje slaba ponuda ne može da isprati.
Prema poslednjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, za prvi kvartal ove godine na tržištu nepokretnosti je zarađeno 1,6 milijardi evra, što je za 23,1 odsto više nego u isto vreme lane. Više od polovine tog novca potrošeno je na kupovinu stanova - 889,5 miliona evra.
U Beogradu je u odnosu na prvi kvartal prošle godine kvadrat poskupeo za 15 odsto u starogradnji i devet odsto u novogradnji. Prema poslednjim statističkim podacima, najjeftiniji kvadrat u prestonici u stanovima koji su već imali vlasnike bio je 400 evra, najskuplji 4.902 evra, a prosečno 1.680 evra. Kada su u pitanju novi stanovi, cene se kreću u rasponu od 600 do vrtoglavih 9.115 evra, dok je u proseku kvadrat novogradnje 2.165 evra.
"Stan u novogradnji u Novom Sadu u proseku košta 1.505 evra po metru kvadratnom, za 16 odsto više nego pre godinu dana, a u starogradnji se sa 1.255 evra popeo na 1.517 evra. U Kragujevcu su se na početku 2021. godine stanovi prodavali 1.011 evra u novogradnji i 772 evra u starogradnji, što je za pet procenata manje od trenutnih cena", navodi RGZ.
Najveća razlika zabeležena je kod niških nekretnina. Samo za godinu dana, stan od 50 kvadrata u starogradnji skuplji je za gotovo 10.000 evra. Umesto prošlogodišnje cene od 831 evro, sada je kvadrat u proseku 1.020 evra, što je poskupljenje od čak 23 procenata.
Starogradnja u Novom Sadu poskupela je za 250 evra po kvadratu, u Beogradu za 220, a Nišu 190 evra. Najmanje je poskupljenje u Kragujevcu, za 30 evra po kvadratu. Uprkos statistici, najskuplje su nekretnine u glavnom gradu.
Prema rečima Nebojše Nešovanovića, analitičara u oblasti nekretnina, nije neobično da "plića" tržišta nekretnina, kao što je Niš, doživljavaju veće oscilacije u cenama. S druge strane, kontinuirano poskupljenje stanova u Srbiji objašnjava velikom potražnjom i slabom ponudom. Smatra da cenu podižu pre svega imućni ljudi, koji iz straha od inflacije ulažu novac u nekretnine.
"U poslednje vreme određeni broj ljudi je generisao veliku količinu novca, koji iz straha od inflacije odlučuju da ulažu u nekretnine. Upravo oni podižu cenu nekretnina. S druge strane, ponuda je i dalje limitirana i inertna, pa bi masovnija gradnja mogla da promeni situaciju", kaže Nešovanović.
Inače, posle stanova u prvom kvartalu 2022. godine, najviše je prometovano građevinsko zemljište 18 odsto, zatim poljoprivredno zemljište 15 odsto i stambeni objekti 13 odsto.
Porasla potražnja u Nišu
Od januara do marta sklopljeno ukupno 32.164 kupoprodaja, za 6,7 procenata više nego 2021. godine. Najveći skok kupoprodaja zabeležen je u Nišu. Dok ih je 2019. godine bilo 596, ove godine za 440 više - porast od oko 20 procenata. U Novom Sadu je pre tri godine sklopljeno 1.807 kupoprodaja, a ove 2.422, a za godinu dana za 13,7 odsto više. u Kragujevcu u odnosu na lane 11,1 odsto preko. U glavnom gradu je za godinu dana više kuporodaja na tržištu nekretnina za 6,6 procenata.
Stanovi preko kredita
U Prvom kvartalu ove godine 12 odsto nepokretnosti plaćeno je iz kredita, a to je za četiri odsto manje nego lane. Stanovi su se najviše iz kreditnih sredstava plaćali u Nišu 40 odsto, a zatim u Novom Sadu 33 odsto, Gradu Beogradu 31 odsto i Kragujevcu 25 odsto.
(MONDO)
