Sa fotonaponskom elektranom i toplotnom pumpom do energetske nezavisnosti!

Sa solarnom elektranom i toplotnom pumpom načinićete krupan korak ka njoj! Obzirom da Ministarstvo rudarstva i energetike, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine sada dodeljuju subvencije za jedno i za drugo, mnogi građani konačno mogu da ih priušte. Pogledajmo koje su prednosti ovih modernih sistema i koliko su u tandemu kompatibilni.

Toplotne pumpe su uređaji koji crpe toplotu iz jednog izvora i prenose je u drugu sredinu. Radi se o povoljnom i ekološki prihvatljivom sistemu grejanja. Delimo ih na osnovne tipove: vazduh/voda, voda/voda, zemlja/voda i specijalni tip vazduh/vazduh. Prva reč predstavlja izvor iz kojeg se uzima energija a druga označava medij kome se predaje, što je u većini slučajeva voda.

1.1. Kako odabrati toplotnu pumpu?

Toplotna pumpa je veoma skup uređaj, što čini izbor pravog modela velikim izazovom. Može obezbediti grejanje praktično svakom domaćinstvu, ali eventualna greška prilikom odabira će se negativno odraziti na visini računa i nećete biti zadovoljni njenim radom.

1.1.1. COP

Jedna od ključnih karakteristika rada toplotne pumpe je COP (COP - Coefficient of Performance) - koeficijent performansi. Označava efikasnost toplotne pumpe kao odnos proizvedene toplote i potrošene energije. Visoka COP vrednost predstavlja visoku efikasnost. Prilikom odabira toplotne pumpe potrebno je voditi računa o temperaturi vazduha na koju se odnosi COP koji je naveo proizvođač.

1.1.2. Marka

Svoju ulogu naravno igra i marka. Moglo bi se reći da ne možete pogrešiti sa proverenim kompanijama kao što su Daikin, Mitsubishi, Nibe, Buderus, Schlieger, Tenaur, Viessmann, Klimarapid, IVT ili Panasonic. Ali pokušajte da date šansu mladim kompanijama, koje se tek bore za svoje mesto na tržištu. Kvalitet njihovih proizvoda bi vas mogao iznenaditi.

1.2. Vrste toplotnih pumpi

1.2.1. Vazduh - voda

Ovo su najpopularnije i najčešće korišćene toplotne pumpe. Njihov glavni nedostatak je to, što su dosta bučne. Iz tog razloga ne smeju biti postavljane u neposrednoj blizini spavaćih, dnevnih i dečjih soba. Sposobne su da crpe energiju iz vazduha čak i na -20°C!

Toplotne pumpe vazduh-voda su najjeftinije od svih vrsta uređaja ovog tipa. U principu, projektovane su da samostalno pokriju sve toplotne gubitke kuće ili stana na spoljnim temperaturama do -5°C. U klimatskim uslovima koji vladaju u Srbiji, mogu pokriti više od 98% toplotnih potreba objekta.

1.2.2. Zemlja - voda

Za takozvane geotermalne pumpe morate imati dovoljno prostora za bušotinu i sondu, koja se postavlja. Ne zauzima puno prostora na površini, ali se buši do dubine do 200m! Za 1 kW snage toplotne pumpe potrebno je oko 12 m bušotine. Za drugi tip se radi površinsko iskopavanje za cevi koje se u postavljaju u zmijolikom obliku; za ovaj tip pumpe zemlja-voda nije potrebna velika dubina, ali jeste površina.

Toplotna pumpa zemlja-voda postiže vrlo visoke godišnje vrednosti grejanja. Tlo iz kojeg ova pumpa crpi energiju akumulira mnogo toplote od sunca i kiše. Na početku grejne sezone (oktobar, novembar, decembar) to znači stvaranje povoljne temperature i, naravno, visokog COP-a. Toplotna pumpa zemlja-voda, nalik pumpi voda-voda, takođe nudi mogućnost pasivnog hlađenja u vrućim letnjim mesecima.

1.2.3. Voda - voda
Osnovni uslov za postavljanje ove toplotne pumpe je, svakako, da se objekat nalazi na terenu bogatom podzemnim vodama. Da bi se do nje stiglo neophodno je napraviti odgovarajuću bušotinu. Ovaj tip dakle zahteva kompleksniju montažu i redovno održavanje a cenu naravno poskupljuju i zemljani radovi. Podzemne vode imaju stalnu temperaturu od 7° - 12°C i na tom nivou ostaju čak i zimi, kada su temperature napolju znatno ispod nule.
1.3. Prednosti toplotnih pumpi
- niski operativni troškovi
- automatski rad
- energija je besplatna, neograničena i ekološki prihvatljiva
- mogućnost rada kao klima uređaj
- dug vek trajanja bez kvarova
- jednostavno održavanje
- pogodno za nove i starije kuće
- povećanje vrednosti nekretnine

1.4. Gde se mogu instalirati toplotne pumpe?
Toplotne pumpe moraju imati dovoljno prostora oko sebe da bez ometanja uvlače topao i izduvavaju hladan vazduh. Mogu biti izložene uobičajenim klimatskim i vremenskim uslovima kao što su kiša ili mraz. Ako oko kuće imate puno prostora, opcija je i pumpa sa kolektorima. Ako je vaša parcela ipak tesna, opredelite se za verziju sa dubokim bušotinama. Ako imate dovoljno podzemne vode, odaberite tip voda-voda. Tip vazduh-voda najbolje je postaviti na krov.
Spoljna jedinica ne sme biti u neposrednoj blizini vaših komšija (najmanje 3m!).
1.5. Cena i povrat investicije
Cene toplotnih pumpi mogu značajno da variraju. Smisleno je ugraditi ih u dobro izolovane kuće koje godišnje troše manje od 50 kWh/m2a, premda mogu da se ugrade i u manje nepropusne objekte. Koliko onda može da košta toplotna pumpa? Cena im zavisi od kvaliteta, efikasnosti (COP) i, naravno, od izabranog sistema. Cene sistema toplotne pumpe voda-voda ili zemlja-voda kreću se između 2.000 i 5.000€, bez razvodnog sistema te podnog ili radijatorskog grejanja. Cena toplotnih pumpi vazduh-voda je nešto niža. Za nabavku i montažu pumpe od 8 kW, koja odgovara dobro izolovanim kućama, trebaće 3.500 do 4.800€. A kolika je onda ušteda? Praktično trostruka!
Ako posedujete porodičnu kuću i grejete se na primer na električnu energiju, u proseku godišnje morate da izdvojite oko 2000€ za račune. Za energiju za rad toplotne pumpe ne biste platili više od 500€. Suma sumarum u proseku se investicija u toplotnu pumpu vraća za oko 7-10 godina.
1.6. Subvencije za toplotne pumpe
Konačna isplativost investicije za kupovinu toplotne pumpe može biti još povoljnija, jer postoji mogućnost dobijanja bespovratnih sredstava iz državnih subvencija. Od maja 2020. godine, više ponuđača toplotnih pumpi priključilo se preko određenih banaka u Srbiji liniji subvencionisane prodaje. Subvencije za fizička lica odobrila je Evropska banka po projektu „zelene ekonomije“ (GEFF). Potražite obaveštenja o uslovima za dobijanje subvencija na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine kao i na sajtovima ponuđača toplotnih pumpi u Srbiji.
2. Fotonaponska elektrana
Fotonaponska elektrana je složen uređaj koji pretvara energiju sunčeve svetlosti u električnu. Ta se potom može koristiti u najrazličitije svrhe u domaćinstvu ili industriji.
2.1 Kako odabrati fotonaponsku elektranu?
Ulaganje u solarnu energetiku je velika stavka u kućnom budžetu. Prilikom odabira odgovarajućih solarnih panela važno je voditi računa o orijentaciji kuće prema suncu. Njihove performanse, efikasnost, izdržljivost, težina, dimenzije su takođe veoma bitne, a važna je i estetska strana. Paneli će postati sastavnu deo vaše kuće i ne bi trebalo da je previše naruže.

2.1.1. Snaga
Koliko energije ovaj sistem proizvodi zavisi od intenziteta sunčeve svetlosti. Ako je nebo bez oblaka, snaga sunčevog zračenja je oko 1 kW/m2. Ako je oblačno - izvući ćete do 10x manje energije. Broj časova sunčevog zračenja na teritoriji republike Srbije iznosi između 1.600 i 2.200 časova godišnje. Prosečan intenzitet sunčevog zračenja je od 5,9 do 6,6 kWh/m2 /dan - tokom letnjih meseci.
2.1.2. Izgled
Uzmite u obzir faktore kao što su dimenzije, vek trajanja i izgled panela. Bilo da ih postavite na krov ili u dvorište, drastično će promeniti izgled vaše kuće i njene okoline. Ovo je jedan od razloga zašto mnogi ljudi na kraju odustaju od instalacije fotonaponske elektrane. Reč je o elementu čiji futuristički dizajn na klasičnim porodičnim kućama često izgleda kao nepripadajući.
2.2. Vrste solarnih panela
2.2.1. Monokristalni solarni paneli
Ovo je najstariji tip solarnih panela. Napravljene su od oko 40 monokristalnih solarnih ćelija. Ove ćelije su napravljene od čistog silicijuma. Monokristalni solarni paneli su crni, ali postoje različite boje i modeli nosača i okvira. Ćelije su kvadratnog oblika sa zakošenim uglovima tako da postoje mali razmaci između svake ćelije.
2.2.2. Polikristalni solarni paneli
Polikristalne ćelije su napravljene od rastopljenih fragmenata silicijumskih kristala. Umesto da se polako ekstrahiraju kao monokristali, oni se mogu razbiti, otopiti i ohladiti. Polikristalne ćelije su plave zbog načina na koji reflektuju sunčevu svetlost. Obično su nosači i okviri panela srebrni, ali moderne verzije su pravljene u različitim bojama. Ćelije imaju kvadratni oblik, između uglova pojedinih ćelija nema praznina.
2.2.3. Tankoslojni solarni paneli
Ovi paneli su napravljeni postavljanjem glavnog materijala između tankih ploča provodljivog materijala sa slojem zaštitnog stakla. Mogu se napraviti od raznih materijala, uključujući kadmijum telurid (CdTe), amorfni silicijum (a-Si) i bakar indijum galijum selenid (CIGS). Kao što samo ime govori, tankoslojni paneli se lako prepoznaju po svom tankom profilu. Paneli mogu biti crni ili plavi, u zavisnosti od materijala od kog su napravljeni.
2.3. Prednosti solarnih panela
- energija je besplatna, neograničena i ekološki prihvatljiva
- korišćenjem ove energije smanjuje se emisija ugljen dioksida
- dug vek trajanja sistema
- sistem je jednostavan za postavljanje i održavanje
- struju koju ne iskoristite možete prodati energetskoj kompaniji
- povećanje vrednosti nekretnine

2.4. Gde se mogu postaviti solarni paneli?
Solarni paneli moraju biti dobro pričvršćeni, bez obzira na podlogu. Nosači se mogu montirati na sam krov. Jedna od opcija je da se nosači solarnih panela montiraju na tlo. Koja je pozicija najbolja zavisi od mnogih faktora kao što su sunce/hlad, veličina dvorišta, orijentacija kuće, svestranost krova i još mnogo toga.
Solarni sistem na krovu je, moglo bi se reći, klasika. Paneli se pričvršćuju na krov pomoću nosača i konzola. Krov mora biti orijentisan tako da hvata najviše sunčeve svetlosti tokom cele godine. Najbolja usmerenost je naravno ka jugu. Za ugradnju na tlo obično je potrebno napraviti potkonstrukciju. Ovo rešenje je odlično za one koji ne žele da pokvare izgled krova solarnim panelima.
2.5. Cena i povrat investicije
Kupovina solarne elektrane je dugoročna investicija koja, po sadašnjim procenama, može da se vrati u roku od oko 15 godina uz znatno niže mesečne troškove za potrošnju struje. Najveći stepen jednokratne iskoristivosti, između 15 i 17,5%, imaju tzv. monokristalne silicijumske ćelije koje su nešto skuplje. Polikristalne solarne ćelije su jeftinije, a njihov stepen iskoristivosti je 13 do 15%.
Mogu se koristiti posebni pokretni moduli koji se ugrađuju tako da prate kretanje sunca. Takav sistem je nešto skuplji, ali omogućava maksimalnu iskorišćenost sunčeve energije. Cene solarnih elektrana mogu da variraju u zavisnosti od količine panela, vrste ćelija i dodatnoj opremi koja se ugrađuje. Ukupan iznos za prosečnu porodičnu kuću kreće se od 5 do 20.000€.
2.6. Subvencije za fotonaponske elektrane
Oblast primene solarne energie, kao vida proizvodnje električne energie, u našoj zemlji još uvek nije regulisana posebnim zakonom. Međutim, solarne elektrane se smatraju dugoročnim zelenim investicijama i zato ih država ipak subvencioniše. Ministarstva (za zaštitu životne sredine i poljoprivrede) i lokalne samouprave povremeno raspisuju konkurse za dodelu sredstava. Kada se odlučite za instalaciju solarnog sistema, ponuđači s kojima ćete doći u kontakt znaće da vam objasne sve detalje. Osim toga, oni od kojih sistem kupite uglavnom se obavezuju i na izradu i podnošenje kompletne dokumentacije za dodelu subvencija.

4. Kako naći dobavljača?
Kao što smo već naveli, izbor toplotne pumpe ili fotonaponske elektrane nije ni jednostavna ni jeftina stvar. To pogotovu važi za kombinovani sistem koji mora biti potpuno kompatibilan i funkcionalan. Stoga preporučujemo da kontaktirate Daibau.rs. Ovaj sjajan portal ima jedinstven sistem pretraživanja, kao i iskusnu i profesionalnu podršku, koja će vam u kratkom roku pronaći odgovarajuće stručnjake i dobavljače, koji ne samo da će znati koji tip toplotnih pumpi i solarnih panela odgovara vašoj situaciji, već će vam pomoći i u dobijanju subvencija iz državnih fondova za zaštitu životne sredine. Osim toga, usluga portala Daibau je za sve korisnike potpuno besplatna.