OD 1. JANUARA SKUPLJI POREZ NA IMOVINU, EVO KOLIKO: Sve zavisi u kojoj zoni živite, BG ih ima 14! Neki će platiti manje

Na sednici Grada Beograda danas se raspravlja o povećanju poreza na imovinu, a pojedine lokalne samouprave već računaju na tu stavku, jer su porasle cene nekretnina. Prema određenim kalkulacijama, porez na imovinu bi mogao da poskupi do pet odsto.

Prosečna cena kvadrata stana u ekstrazoni od oktobra 2021. do 30. septembra ove godine je 247.720 dinara, a kuće 232.110 dinara.

Vrednost kvadratnog metra na tim lokacijama za prošlu godinu za stan bila je 235.149 dinara, a za kuću 230.437 dinara. Kvadrat u zgradi prve zone stanovanja, centar grada, delovi Čukarice, Novog Beograd i Zemuna, prodavao se ove godine za 227.978, a kuće za 194.645, što je u poređenju za 2021. uvećanje za 12.682 dinara za stan i 7.274 dinara za kuću.

Grad Beograd, po zakonu, ima obavezu svake godine da do 30. novembra da objavi prosečne cene kvadrata po vrstama nepokretnosti i zonama koje će se koristiti za utvrđivanje osnovice za porez na imovinu.

Za pojedine građane Beograda to podrazumeva uvećanje naredne godine ali će i određene kategorije dobiti i manji porez nego ove godine.

Porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene po metru kvadratnom odgovarajućih nepokretnosti u zoni u skladu sa Odlukama grada Beograda.

Prema Zakonu o porezima na imovinu, prosečne cene se utvrđuju na osnovu cena nepokretnosti ostvarenih u prometu u periodu januar-septembar prethodne godine.

Grad Beograd je podeljen u čak 14 zona: ekstra zona poslovanja, ekstra zona stanovanja, prva zona, druga zona, treća zona, četvrta zona, peta zona, šesta zona, sedma zona, osma zona, zona zaštite zelenila 1, zona zaštite zelenila 2, zona ulaznih pravaca i zona specifičnih namena.

Kako se računa porez

"Ugovori se sada sistemski dostavljaju poreskim organima odmah nakon overe kod notara. Takođe, podatke o cenama u prometu lokalna poreska administracija može da pribavlja iz svih raspoloživih izvora. Cene nepokretnosti na tržištu diktiraju i visinu poreskih osnovica. Treba ipak naglasiti da se za potrebe poreza na imovinu koriste prosečne cene iz prometa - objasnila je Jelena Holcinger, viša ekspertkinja za javne finansije i poreze na švajcarskom programu "Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana".

U skladu sa kretanjima cena dolazi i do povećanja ili smanjenja prosečnih cena, pa pojedini obveznici imaju povećanje, a drugi smanjenje obaveze poreza na imovinu po godini. 

Otuda slučajevi da su građanima pojedinih opština stigli umanjeni računi, ali se javljaju i paradoksalni primeri, koji se obično stavljaju pod izuzetke, odnosno, kasnije se rešavaju na druge načine.

Tako je na primer, ako postoji jedna mala opština sa malim prometom na tržištu nekretnina, a proda se jedna vila za visoku cenu, ta transakcija može uticati na bilans cele opštine.

Lokalne samouprave su dužne da Odluku o prosečnim cenama nepokretnosti po zonama za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu objavi na svom sajtu do 30.novembra tekuće godine koja se primenjuje od 1. januara poreske godine, podseća Holcinger.

Porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja, prema Zakonu o porezima na imovinu. On se plaća, inače, kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto. Za izbegavanje plaćanja poreza na imovinu predviđena je kazna od 5.000 dinara.

(MONDO/Telegraf)