Novi uslovi za penzinisanje u Srbiji uskoro stupaju na snagu!
Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2023. godini 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života. Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života.
U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto. Pomeranje uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju predviđeno je do 2024. godine, kada će za ostvarivanje ove vrste prava za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.
Po kom modelu će se obračunavati penzije od januara
Po kom modelu će se obračunavati sledeće povišice penzija, uključujući i januarsku, zavisiće od toga, koji procenat BDP-a odlazi na isplatu penzija. U ovom trenutku udeo penzija u bruto domaćem proizvodu je 9,3 odsto. To znači da je najavljena januarska povišica penzija bazirana isključivo na usklađivanju penzija sa rastom zarada, piše RTS.
U situaciji kada je taj udeo između 10 i 10,5 odsto, na snazi će biti sadašnja švajcarska formula, po kojoj plate i cene podjednako utiču na povećanje penzija. Ako rashodi premaše 10,5 odsto, penzije će se usklađivati isključivo s kretanjem cena.
"Ovaj mehanizam takozvane nadograđene švajcarske formule zamišljen je tako da može da izdrži ne samo sledeću godinu, već i par sledećih decenija", kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov. Kada je započela reforma penzijskog sistema, imali smo gotovo isti broj penzionera i radnika, danas, na jednog penzionera dolazi 1,8 zaposlenih.
(MONDO)
