Sve manje građana koristi kreditne kartice.
Izveštaji iz domaćih banaka pokazuju da sve manje građana koristi kreditne kartice, a samo za godinu dana iz upotrebe izbačeno gotovo 58.000. Ovo možda i nije iznenađujuće, imajući u vidu da je efektivna kamatna stopa od oko 20 do preko 30 procenata.
Kako pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije, za oko četiri procenta manji je i broj korisnika koji poseduju ovaj proizvod. U poređenju sa periodom pre kriza, rata i pandemije, na kraju januara 2019. godine u opticaju je bilo 179.442 kreditne kartice više nego sada, a korisnika za 107.360 više.
"Odmah posle dozvoljenog minusa, vicešampion po nepovoljnom kreditiranju su upravo kreditne kartice", kažu stručnjaci sa specijalizovanih sajtova za kredite. "Svaki keš kredit, pa čak i sa ovako naraslim beliborom zbog inflacije i krize, isplativija je varijanta od tih kartica. Svakako postoji široka lepeza ove plastike u ponudi. Problem je što većina klijenata ne pazi i ne obrati pažnju da godišnja kamata dogura i do 30 odsto. Najčešće ovaj proizvod funkcioniše po principu da je omogućena kupovina na rate, da se na potrošeni deo plaća rata od pet, deset ili 20 procenata plus dogovorena kamata, koja kada se sabere godišnje bude popriličan iznos", navode oni.
Klijenti bi dobro trebalo da odmere koliki limit uzimaju, na koliko rata - tri, šest, devet ili 12 i da li im se na kraju takvo kreditiranje ipak isplati.
"Trenutno je većina običnih gotovinskih pozajmica sa kamatom od devet do 13 procenata, što je i dalje znatno manje od stope koje se nude po karticama, bilo da su rivolving, instalment, ili neka druga opcija", tvrde savetnici.
Jedino što osim kamata u poslednje vreme raste kada je reč o ovom bankarskom proizvodu je njihov broj sa problemom u otplati obaveza. Kreditnih kartica u docnji za mesec dana više je za dva odsto. Učešće docnje u iznosu koji se koristi je više do 10 procenata.
U ovom momentu, nepun milion klijenata - 944.973 koristi oko 1,2 miliona ovih kartica poslovnih banaka u Srbiji. U kašnjenju je 48.907 kartica, čiji vlasnici ne izmiruju obaveze u utvrđenim rokovima. Svaki 20. do 25. vlasnik kreditne kartice tako kasni u otplati obaveza.
"Većina banaka toleriše da klijent ne plati ratu jedan mesec, ali se već sledećeg preduzimaju mere, poput blokade računa", tvrde savetnici za kredite. "U slučaju da se kasni 60 dana u otplati, bilo nedozvoljenog minusa, rate kredita, podaci stižu do Kreditnog biroa. Tamo, pak ’loš glas’ o klijentu ostaje tri godine", upozoravaju.
Limit oko 93 hiljade dinara
U odnosu na kraj prethodne godine, smanjen je i iznos odobrenog limita po kreditnim karticama, kao i suma koja se zapravo koristi. Sada je u proseku odobreno 92.548 dinara, dok je iznos u korišćenju uglavnom trećina ove sume.
(Mondo)
