Inflacija je prošlog meseca stigla do 15,8 odsto, a najviše su poskupeli ogrev sa čak 51,2 odsto i proizvodi iz grupe mleko, sir i jaja, čija je cena veća za 43,9 odsto, prenosi Euronews Srbija. Prosečna srpska porodica najviše troši na hranu, a namirnice su u proseku u odnosu na januar prošle godine skuplje za četvrtinu ili 24,7 odsto.

Potrošačima je sve manje dostupna i riba, jer je njena cena veća za 27,4 odsto, a posle nje slede povrće i ulja i masti sa oko 22 odsto. Meso je skuplje za 19,3 odsto, a hleb i žitarice 20 procenata. Sokovi, mineralna voda i ostala bezalkohola pića, kao i kafa, čaj i kakao skuplji su u proseku za oko 16 odsto. Rast cena alkohola je bio malo blaži, pa su vino, pivo i žestoka pića u proseku skuplji za oko 10 odsto. Šamponi, kreme, sapuni, dezodoransi, paste za zube i ostali predmeti za ličnu higijenu skuplji su za 24,7 dosto.

Električna energija, gas i ostala goriva od januara 2022. do januara 2023. poskupeli su za 26 odsto. Domaćinstva za struju moraju da izdvoje u proseku 18,6 odsto više, za gas 19,5 odsto, dok su čvrsta goriva u januaru skuplja za čak 51,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji januar. Najmanje je poskupelo daljinsko grejanje, čija cena je u Srbiji u proseku povećana 7,8 odsto u odnosu na prošlu zimu.

NBS: Inflacija u skladu sa očekivanjima

Međugodišnja inflacija i u decembru, i u novembru 2022. bila je 15,1 odsto, što znači da je u januaru ponovo dobila ubrzanje, s obzirom na to da su cene porasle za 15,8 odsto. U Narodnoj banci Srbije kažu da je januarska inflacija u skladu sa očekivanim rezultatom i napominju da se i dalje oko dve trećine doprinosa odnosi na rast cena hrane i energenata. Napominju da je na mesečni rast cena u januaru u odnosu na decembra od 1,4 odsto najviše uticao rast regulisanih cena po osnovu ranije najavljenih korekcija cena električne energije, gasa i cigareta i cena hrane, dok je u manjoj meri doprineo i rast cena u okviru bazne inflacije.

Osim hrane i energenata, mnogima je najveći izdatak kirija, a upravo stambena renta je gotovo za trećinu veća u odnosu na prošlu godinu, odnosno za 27,3 odsto. Popravka nameštaja, rasvete i podnih prostirki uvećala je cenu za 24,3 odsto, dok su sredstva za održavanje stana poskupela za 28,7 procenata.

Trošak bašta, sadnica i cveća porastao je za 22,5 odsto. Među proizvodima koji su najviše poskupeli je i kancelarijski materijal, za koji je potrebno izdvojiti 32,2 odsto više novca u odnosu na prošlu godinu.

Zvanična statistika beleži indekse potrošačkih cena u 12 grupa proizvoda i gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo. Jedina dva primera su oprema za prijem, snimanje i reprodukciju zvuka i slike, koja je u proseku za 2,3 odsto jeftinija u odnosu na prošlu godinu, kao i i prevoz putnika avionom za 0,2 odsto, što u suštini znači da je cena karata u većini avio-kompanija ostala na prošlogodišnjem nivou.

Zbog visokih cena povrća, u restoranima su najviše skočile cene sala i variva - u proseku za oko 20 odsto. Kolači i topla i hladna predjela su poskupeli nešto malo manje, oko 19 odsto, dok su pečenje i jela po porudžbini skuplji za 18,5 odsto.

Kada se očekuje usporavanje inflacije

U centralnoj banci smatraju da bi na postepeno ublažavanje troškovnih pritisaka moglo da ukaže usporavanje inflacije u zoni evra i usporavanje rasta proizvođačkih cena kod nas i u međunarodnom okruženju.

"Mesečni rast cena u okviru bazne inflacije bio je sporiji u odnosu na ukupnu inflaciju i u januaru je iznosio 0,9 odsto. S druge strane, cene derivata nafte su zabeležile pad od 2,4 odsto na mesečnom nivou. Mesečni rast cena prerađene hrane u januaru je iznosio 1,3 odsto i usporio je u odnosu na ostvarenja iz prethodnih meseci. Vođene višim cenama povrća, cene neprerađene hrane su u januaru povećane za 2,4 odsto", navode u NBS.

GetOriginalImageById.jpg
MONDO/Stefan Stojanovć 

Ekonomista Saša Đogović kaže za Euronews Srbija da je bilo i očekivano da će prvi kvartal imati intenzivnije stope rasta, zbog poskupljenja struje i gasa.

"Posle tog perioda će polako doći do popuštanja apetita 'inflacione aždaje'. Posebno ukoliko poljoprivredni rod bude izdašniji u odnosu na prošlu godinu, koja je bila ispod proseka. Onda možemo računati da će polako u drugom delu godine inflacija početi da se spušta i da dolazi u okvire ili kote negde oko dvocifrenog ili ispod dvocifrenog niva, odnosno da bude ispod 10 odsto do kraja godine", kaže Đogović za Euronews Srbija.

U NBS ističu da se bazna inflacija, koja predstavlja indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, i dalje kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije i da je u januaru iznosila 10,4 odsto, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima.

Prema aktuelnoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena u prvom tromesečju ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

"Inflacija će se nakon toga naći na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini tekuće godine, tako se da očekuje da će krajem godine biti na dvostruko nižem nivou u odnosu na aktuelne nivoe. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta", naveli su iz NBS.

(Mondo/Euronews)