Banka Silicijumske doline je bankrotirala i to je drugi najveći bankrot jedne finansijske institucije u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Banka je na kraju prošle godine imala 209 milijardi dolara ukupne imovine, a na Forbsovoj listi je bila na 20. mestu najboljih banaka u Americi. Postavlja se pitanje kako je moguće da jedna od najboljih banaka nestane za samo 48 sati i kakve posledice mogu da se očekuju na bankarskom tržištu. O tome je ovog jutra u emisiji “Uranak” na televiziji K1 kod Jovane Joksimović govorio ekonomista Mihailo Gajić.

"Ovo je bilo veliko iznenađenje za veliki broj ljudi koji su imali novac u ovoj banci, jer je do pre nedelju dana delovalo kao da je banka likvidna i solventna, da bi preko noći došlo do ozbiljnog problema. Šta se ovde desilo? Imali smo nekoliko činilaca, a glavni krivac je loše upravljanje rizicima u toj banci. Zapravo, prethodne godine oni nisu imali šefa za kreditni rizik zato što se nisu bavili time. Njihov prethodni menadžer za rizik je prešao na neku drugu poziciju, dao je otkaz i prešao u drugu kompaniju. Oni jednostavno nisu uspeli da ga zamene i evo vidimo posledicu. To je naravno samo jedan uzrok", rekao je Gajić.

Ovaj stručnjak smatra da je to bio jedan od razloga za bankrot i da je to samo pokazatelj koliko se loše upravljalo rizicima.
"Za razliku od drugih banaka u Americi koje imaju diverzifikaciju deponenata, drugim rečima, kao i u Srbiji, najveći broj deponenata u američkim bankama dolazi iz velikog broja porodica srednje klase koje drže novac na štednji u bankama, malih preduzeća i slično. Banka Silicijumska dolina je bila specijalizovana za rad u tehnološkoj niši. Dakle oni su radili sa startapovima kojima treba visok nivo finansiranja, kao i sa investicionim fondovima koji ulažu u takve kompanije. Bila je to najveća banka koja je poslovala u tom sektoru koja se nalazila u Kaliforiniji.

Radili su sa ljudima u tom tehnološkom sektoru, pa su zaradili ogroman novac kao inovatori i kreatori u takvim kompanijama. Drugim rečima, to je relativno mala skupina ljudi koja ima jako visoke depozite. I ono što je jako važno, u Americi, kao i u Srbiji postoji granica za iznos depozita. U Srbiji je to 50.000 evra, u Americi je to 250.000 dolara. Dakle, ako vi imate novac u banci i banka propadne, vi ćete uspeti da povratite taj novac, banka pokriva najveći broj deponenata, naravno. Ali oni koji imaju više od toga, oni što prelaze taj iznos od 250.000 dolara, ne bi mogli da izvuku to preko državnih garancija", rekao je Mihailo Gajić.

Bajden rekao građanima da je njihov novac siguran. Da li je zaista tako? "Predsednik SAD-a Džozef Bajden, juče je saopštio da je finansijski sistem države ostao očuvan i pored iznenadnog bankrota banke Silicijumske doline. Bajden je takođe rekao da
su građani Amerike sigurni i da su njihovi depoziti dostupni onda kada im zatrebaju".

Međutim, kako je objasnio ekonomista u “Uranku”, reč je samo o novcu koji je u okviru propisane granice.

"Ova banka je kupila dugoročno hartije od vrednosti od države. U toj situaciji su bile jako niske kamatne stope, a sada su zbog inflacije kamatne stope počele da rastu i kada neko hoće da izvuče novac iz banke, da izvuče svoj ulog koji je imao u toj banci, ili da povuče kredit, banka naravno nema keša i mora da proda neku od svojih hartija od vrednosti. To je u redu kada ne dolazi do toga da veliki broj ljudi izvlači svoj novac. Kada dođe do toga da veliki broj ljudi povuče novac, dolazi do velikih gubitaka", objasnio je ekonomista Mihailo Gajić.

Postavlja se pitanje kako je moguće da se 14. februara banka Silicijumska dolina nađe na 20. mestu Forbsove liste, a onda 13. marta bankrotira. "Oni su pokazali svoje knjige gde se vidi da su imali određeni mali gubitak. Međutim, pokazali su i da su imali visoku izložnost riziku na cenu hartija od vrednosti. Dakle, kako raste kamatna stopa, tako će cena njihovih hartija od vrednosti u portfoliju da se smanjuje. I sve bi bilo u redu da ljudi nisu izvukli novac iz banke, da se nisu uplašili", rekao je Gajić.

Veliki broj klijenata u kratkom vremenskom roku podigli su svoj novac i prebacili u drugu banku. Ekonomista je gostujući kod Jovane Joksimović objasnio da je ova kriza mogla biti prevaziđena da se klijenti banke nisu uplašili rizika koji im je bio predočen. Onda su svi
počeli da izvlače svoj novac, jer znaju da je samo iznos do 250.000 dolara bezbedan i garantovan da će eventualno dobiti u slučaju bankrota.

"Samo 3% depozita koji se nalazio u toj banci je bio osiguran jer je bio ispod te cifre od 250.000 dolara. Kada vi imate desetine miliona dolara u jednoj banci, vama je prilično bitno da ta banka ne bankrotira. Ako smatrate da postoji rizik vi naravno taj novac izvučete i prebacite ga u drugu banku. I kada to uradi jedan klijent, u redu, ali ako to urade svi, onda imate odliv kapitala od 40 milijardi tokom nekoliko dana.

Upravo zato što je to mala niša, ljudi se međusobno znaju, informacije lako kruže u takvom krugu ljudi. To je ono što je ovu banku dovelo do bankrota – izjavio je Mihailo Gajić i dodao: Definitivno je ovo imalo uticaja na bankrot, ali do ovog ne bi došlo da su imali bolju analizu rizika. Ne bi došli u situaciju da kupuju toliko hartija od vrednosti ili bi još bolje hedžovali u vezi sa nivooom kamatnih stopa. Šta je hedžing? Gajić je u “Uranku” objasnio šta je hedžing.

"Hedžing je operacija na finansijskom tržištu gde se vi zapravo kladite sa drugom osiguravajućom kompanijom ili investicionom bankom kakve će biti kamatne stope. Ukoliko kamatna stopa poraste, vi ćete moći da povučete određeni iznos i obrnuto, ako ne poraste, vi ćete platiti za to neku vrstu usluge. To znači da ako dođe do rasta kamatne stope, vi plaćate te hartije od vrednosti po višoj ceni. Oni su hteli da uštede novac i nisu platili ove hedžing transakcije.

Kako bankrot jedne banke osećaju klijenti i korisnici usluga te finansijske institucije?

"Veliki broj ljudi je svoj novac samo prebacio u druge banke. Ne zaboravite da smo mi 2012. godine imali situaciju propadanja banaka i znamo kako se to završilo. Njih su preuzele neke druge banke. Dakle, vi ste na primer imali kredit u propaloj banci, to preuzme druga banka i vi ćete nastaviti da plaćate taj kredit koji ste imali u propaloj banci. Ako ste uzeli kredit, moraćete da ga vraćate, ako je ta banka ostala dužna vama, to će neka druga banka da isplati", kazao je Gajić.

Preti li nam nova finansijska kriza?

"Mislim da neće doći do krize zbog načina na koji je došlo do ove krize bankarskog sektora. U 2008. godini smo imali lošu procenu rizika na tržištu nekretnina i kriza se proširila na ceo bankarski sistem. Ovde imamo samo jedan sektor, a to je tehnološki sektor u jednoj banci koja je bila glavna banka u tehnološkom sektoru i finansiranju ovog sektora. Ipak je to samo jedna banka koja je finansirala taj sektor. Zato sam optimista da će se ta kriza zadržati na tome i neće se proširiti na globalni nivo", rekao je Mihailo Gajić.

(MONDO/K1)