Cena kornišona se kreće oko 120 dinara za kilogram, a bilo je perioda u protekle tri, četiri godine kada je bila i znatno viša.
Mali su a ukusni, omiljeni u salatama, sendvičima, idu fantastično uz pečenje, idelani su za turšiju. Kornišoni su osim što su veoma ukusni, idelani i za uzgajanje, a može lepo i da se zaradi. Primer su Vuletići iz Donje Grabovice nadomak Valjeva koji su za Agromediju govorili o svom iskustvu plantažnog gajenja ove sorte krastavca. Petočlana porodica odlučila je da za početak gaji na površini od pet ari, a posle probne proizvodnje su planirali proširenje plantaže na nekih 50 ari.
"Ova proizvodnja nas je privukla jer nije teško gajiti krastavac, na toj površini može da se postigne zadovoljavajuci prinos, kornišon uz redovno zalivanje praktično raste preko noći i svaki dan se bere. U odnosu na neku drugu proizvodnju može brže da se dođe do novca i svakodnevno stiže za prodaju", priča Stefan Vuletić:
"Isplativosti ima bez obzira što se radi o manjoj površini, samo je bitno sve odratiti kako treba i tada čovek može da se nada da će nešto da zaradi. Kornišon gaje u špaliru, odnosno uz oslonac, na otvorenom polju. U nabavku semena, sistema za navodnjavanje kap po kap, kolje, mreže za špalirsku proizvodnju povrća, mineralna đubriva uložili su oko 50.000 dinara.
Očekuju da će se ulaganja već u ovoj godini isplatiti, a za narednu im kažu jedino ostaje da kupe seme, jer sve ostalo može da posluži u narednih nekoliko sezona. "Očekujemo prinos od 2.000 do 2.500 kilograma. To je zadovoljavajući rod, jer smo primenili sve potrebne agrotehničke mere, tečno mineralno đubrivo dodavali smo zajedno sa vodom kroz sistem za navodnjavanje", navodi Stefan.
Cena kornišona se kreće oko 120 dinara za kilogram, a bilo je perioda u protekle tri, četiri godine kada je bila i znatno viša. "Prodaju se manje količine od 10 do 20 kilograma, a primili smo i porudžbinu za 100 kilograma. Kasnije kada bude veći rod možda prodaja bude i na kvantaškoj pijaci ili neka trgovina. Sada je to valjevsko tržište, a ukoliko bude potražnje i van našeg kraja nabavili smo ambalažu, pa je moguće da krastavac plasiramo i na beogradsko tržište, što će ipak zavisiti od količine", kaže Vuletić.
Trenutno im je prioritet da kornišon prodaju u svežem stanju. Međutim, u zavisnosti od potražnje postoji i mogućnost proizvodnje zimnice i da i tako kornišoni odgajani u Donjoj Grabovici nađu put do kupca.
(MONDO/Agromedia)
