Pojedini penzioneri koji su rano otišli u penziju, u mogućnosti su da primaju i platu i penziju.
Gotovo 750.000 penzionera u Srbiji prima penziju do 30.000 dinara, a polovina njih mesec krpi sa duplo manje novca. Kako bi dopunili kućni budžet neki od njih odlučuju da se zaposle. To im dozvoljava zakon, a prema procenama od 1,65 miliona najstarijih koji su na spisku PIO fonda njih oko 35.000 legalno radi ponovo, mada ima i dosta onih koji su zaposleni "na crno".
Penzioner koji se odluči na ovaj korak trebalo bi da radi minimum godinu dana u, redovno plaćene poreze i doprinose, kako bi mogao da uveća svoju penziju. Kada ponovo odluči da se penzioniše, ima pravo na novi obračun penzije. Međutim, većina seniora koje angažuju poslodavci prijavljena je uglavnom na minimalac, što praktično znači da im nova računica neće doneti i više novca u novčaniku. Novi iznos penzije se utvrđuje kao da osiguranik odlazi u penziju po prvi put.
Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje se uplaćuju na isti način i u istom iznosu kao i da nije penzioner, ali u trenutku podnošenja zahteva za ponovno obračunavanje penzije, on mora da bude van osiguranja, odnosno nezaposlen.
Gazde penzionere mogu da zaposle preko ugovora o radu, o delu, o privremenim i povremenim poslovima i ugovorom o dopunskom radu. Za vreme koje provedu na novom radnom mestu, on ne gube pravo na penzioni ček, već istovremeno primaju i platu i penziju. Najstariji se najčešće zapošljavaju na poslovima obezbeđenja, vozača operatera u call centrima, prodavci sladoleda...
Nenad F. je vojni penzioner i službu je napustio u 53 godini, osećao je da i dalje može da radi, pa je odlučio da se ponovo zaposli.
"Deca su bila u školi, supruga je radila, a ja sam ostajao sam kod kuće. Bilo mi je lepo jedno kratko vreme, viđao sam se sa prijateljima, završavao neke sitnije poslove po kući, ali sam onda shvatio da je, ipak, bolje da se ponovo zaposlim", priča Nenad.
Ovaj vojni penzioner već tri godine radi u jednoj knjigovodstvenoj agenciji svog prijatelja. Diploma srednje ekonomske škole omogućila mu je da u penziji spoji lepo i korisno. Kod njega nije bio presudan novac, već potreba da ima neku obavezu i oseti se korisnim.
Najveći broj penzionera koji nastavljaju da rade su intelektualci, profesori, doktori, zatim zidari, metalostrugari... Intelektualci se angažuju kako bi dovršili uspešan rad ili istraživanja koja su započeli tokom radnog veka. Motivi za većinu jesu pre svega novac, međutim, nije samo veći kućni budžet taj koji seniore navodi da se ponovo aktiviraju. Stariji sugrađani žele i da provode vreme sa ljudima i pobegnu od samoće.
Među najstarijima koji rade su najčešće vojni penzioneri ili bivši policajci koji, zahvaljujući beneficiranom radnom stažu prestaju da rade već sa 50 godina, pa kako su i dalje radno sposobni, odlučuju da se ponovo zaposle. Tu su i oni koji su radni vek proveli usavršavajući se u određenoj oblasti, u kojoj su postali stručnjaci i treća grupa je najbrojnija, a oni su pripadali srednjem ili nižem sloju i uglavnom prosečnog obrazovanja. Oni teže pronalaze posao i rade za dnevnice niže od ostalih radnika, a poslodavci ne uplaćuju poreza i doprinosa.
(Mondo/Kurir)
