Otvaranje ovih lokala je, posle programiranja, najpopularnije zanimanje među preduzetnicima mlađim od 35 godina.
U Srbiji je za samo šest meseci otvoreno više od 400 frizersko-kozmetičkih salona, pokazuju podaci sajta za zapošljavanje "Infostud". Otvaranje ovih lokala je, posle programiranja, najpopularnije zanimanje među preduzetnicima mlađim od 35 godina, a trenutno ih je u našoj zemlji registrovano 13.948. Osim registrovanih, procene su da na tržištu ima najmanje još toliko onih koji rade u sivoj zoni, pa dolazimo do ukupne cifre od oko 30.000. Dušan Ličina iz Saveza frizera Srbije za Nova.rs ističe da je razlog ekspanzije frizerskih salona taj što mladi neće da rade za drugog, nego sami počinju posao, bez obzira na to da li znaju da ga rade.
Statistika kaže, a praksa pokazuje da frizerski saloni od početka godine niču kao pečurke. Dok se prethodnih godina u Srbiji otvaralo oko 400 salona godišnje, ove je ta brojka zabeležena već za prvih šest meseci. Ekspanzija ove industrije lepote zapravo i nije iznenađujuća. Dušan Ličina iz Saveza frizera Srbija za naš portal tvrdi da je ovakva situacija vladala i pre pandemije korona virusa.
"Za vreme koronavirusa, ta ekspanzija je malo utihnula, ali se, kao što vidimo, povratila. Dakle, mladi neće da rade u salonima za drugog, žele da budu ‘sam svoj gazda’, pa čak iako su bez iskustva, jer smatraju da je najlakše otvoriti salon. Misle da novac sam dolazi. To je suština. Međutim, nisu svi isti, ali svakako da je veliki broj mladih koji, po mom mišljenju, nemaju kredibilitet da otvore salon", smatra Ličina.
Dodaje da se vrlo malo frizera obrazuje za taj posao, što i pokazuju liste želja za upis u srednje škole.
"Frizersku školu upiše nekih 15 do 20 odsto učenika koji baš žele da se obrazuju za frizera i to takvim đacima uglavnom bude prva na listi želja. Ostalih 80 odsto upiše za frizera, a ta želja im bude treća, peta ili šesta. Tako da, ne mogu da kažem da neko ko nije završio školu, nije kvalifikovan za taj posao, jer ako je učio sa dobrim majstorom, krenuo iz početka, pratio i upijao sve kako treba, taj može da bude vrstan frizer. Poznajem takvih sigurno 30 odsto od ukupnog broja frizera koji nisu završili školu, nego su krenuli u salone da uče i započeli su posao kao samouki", napominje Ličina.
Cene frizerskih usluga su, prema njegovim rečima, poskupele, pre svega zbog rasta cene repromaterijala, ali i zakupa lokala. To je, inače, najveća stavka na listi troškova jednog frizera.
"Repromaterijal je mnogo poskupeo u odnosu na period pre koronavirusa. Skočio je za, minimum, 100 odsto, neki i više. Na sve to, skočile su cene zakupa lokala otkad je nastupila kriza u Ukrjaini. Zakupnine lokala su skočile i za 300 do 400 odsto. Nešto što je ranije bilo 300 do 400 evra, sada se izdaje za 1.400 evra. To je stvarno skupo, a na sve to, cene ostalih troškova života, krenuvši od električne energije, pa do vode, infostana, troškova za odnošenje smeća… Sve je poskupelo, pa je samim tim moralo da se odrazi i na korigovanje odnosno povećanje cena frizerskih usluga", naglašava Ličina.
Cene se, naravno, razlikuju od mesta do mesta, iako tako ne bi trebalo da bude, smatra Ličina.
"Cene mleka su svuda iste, recimo, u Koceljevi isto kao i u Beogradu. Ali je zato u Koceljevi cena zakupa prostora manja. A kada frizerka kupuje boju, ako koristi isti brend kao ja u Beogradu, oboje plaćamo istu cenu. Čak se dešava da meni komercijalista donese robu na adresu, dok frizerki u Koceljevi pošalje kurirskom sužbom, pa mora da plati poštarinu. Tako da njoj, onda, ispadne čak i skuplje", pojašnjava Ličina.
Prema tome, šišanje u salonu koji se nalazi u Beogradu na vodi je znatno skuplje od šišanja u lokalu u Braće Jerković.
"Veliki je raspon cena, sve to zavisi od lokacije, da l ije to neka prestižna lokaicja ili nije. Šišanje se kreće od 700 dinara, pa do 2.500. Realno, poreze svi plaćaju isto". Dužina kose, željeni oblik, feniranje "na ravno" ili lokne, farbanje sa donetom farbom ili iz salona su faktori koji utiču na formiranje cena. Kombinovanje više usluga koštaće skoro duplo.
Posebna razlika u ceni je između muškog i ženskog šišanja. Za šišanje kratke ženske kose potrebno je izdvojiti oko 800 dinara, dok je u prethodnom periodu bilo potrebno 500 dinara. Ličina objašnjava šta je potrebno i kolika su ulaganja za nekoga ko želi da otvori frizerski salon.
"Registracija u APR-u je dozvoljena svima. Dovoljno je da ponesete očitanu ličnu kartu, matični broj, popunite zahtev i uplatite taksu. Zatim, otvorite račun u banci, izradite pečat i to je što se tiče papirologije. E sad, cena lokala varira, od 200-300 evra pa naviše. Zakupi su zapravo najveća stavka. Onda kupite nameštaj, frizerski sto, držači za fen i noge, šamponjera, zatim za čekaonicu jedan dvosed i mali stočić, nešto srednje, ništa preskupo, pa pult. To je nešto osnovno, recimo. A to što uložite vam ostaje za dalje jer taj nameštaj eksploatišete, dakle samo zakupninu plaćate svakog meseca. Z akozmetičk isalon je drugačije, čak i jeftinije jer vam ne treba toliko nameštaja", pojašnjava Ličina.
Potražnja za frizerima je jako velika. Ličina kaže da vlada velika inflacija radne snage upravo zbog toga što svako želi da radi za sebe, pa makar isto zaradio kao kod drugog. "Zato što neće da bude deo nekog sistema ili neće da ima gazdu, jednostavno želi sam da raspolaže svojim vremenom", zaključuje Ličina.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Nova)
