Kamatne stope na stambene kredite su najveće u poslednjih 15 godina, i iznose oko 7 posto.
Otplata stambenih kredita u Srbiji postaje sve veće opterećenje za građane zbog rasta euribora koji utiče na rate kredita. Zabrinutost raste s obzirom na to da se očekuje i dalji rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke.
Prema računici Udruženja potrošača Efektiva, da bi se u Beogradu kupio stan od 60 kvadrata, potrebno je 120.000 evra, imajući u vidu da je prosek minimalnih cena na obodima u ovom trenutku oko 2.000 e/m2). S druge strane, kamatne stope se na stambenim kreditima su najveće, za poslednjih 15 godina i kreću se oko 7%. Dakle, ako uzmemo da potencijalni korisnik stambenog kredita ima 20.000 evra učešća i potrebno mu je 100.000 evra kredita, računica je sledeća: 100.000 evra na 25 godina, sa kamatom od 7%, daje ratu od 700 evra!
Dalje treba pogledati odnos kamate i glavnice u jednom anuitetu, gde je 580 evra kamate banci (zarada banke) a samo 120 evra ide na smanjenje glavnice. Uz to, ako bi ta kamata ostala do kraja, na pozajmljenih 100.000 evra, dužnik vraća još 112.000 evra.
Rizični klijenti
Podizanje kredita je za mnoge jedini način da kupe stan. Dok zbrajaju rate i kamate, potencijalni kupci treba da uzmu u obzir i to koliko imaju godina, jer što su stariji veće su šanse da ih banka odbije.
Za stambeni kredit postoji minimalan broj godina koji treba da ima korisnik, a to je 21, objašnjava finansijski stručnjak Vladimir Vasić, isto tako postoji i “gornja granica”.
“Ako bi poslednja rata kredita trebalo da stigne na naplatu kada je klijent već napunio 65 godina, banke takav kredit neće odobriti”, kaže Vasić.
U praksi, to znači da ako neko želi da se zaduži na 30 godina, to treba da uradi pre nego što napuni 35. Zapravo, bankama je bitno da znaju da je njihov dužnik radno sposoban. Banke ovo rade, kako bi se zaštitile od rizika.
“Kada neko ko ima, primera radi, platu od 1.200 evra mesečno, on može da podnese da plaća ratu koja iznosi od 30 do 50 odsto njegovih primanja, redovno svakog meseca. Međutim, onda taj klijent ode u penziju i ima primanja 500 evra, pa se postavlja pitanje da li će on moći redovno da plaća rate”, pojašnjava Vasić.
Starosni limit zavisi od banke do banke, ali on nikako ne prelazi 70 godina. Ima, ipak, i banaka koje odobravaju i da poslednja rata bude isplaćena do 75. godine. Tada banke insistiraju na obaveznom životnom osiguranju ili osiguranju kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
U praksi, ovo može da predstavlja problem za građane koji žele da reše stambeno pitanje, a imaju već 45 godina.
(Mondo)
