DA LI JE HRVATSKI MODEL OTPLATE KREDITA PRIMENLJIV NA SRBIJU? Ovaj zakon bi smanjio udar na mesečni budžet građana

Trenutna vrednost euribora se približava granici od 4 odsto, koja je poslednji put zabeležena tokom ekonomske krize 2008. godine. Zbog rasta euribora, rastu i mesečne rate kredita, a sve veći broj građana se suočava sa teškoćama u otplati. U Hrvatskoj se od 2014. godine primenjuje zakon koji ima za cilj da ublaži mesečne "udare" na kućni budžet građana.

"To onemogućava bankama da celokupan rast Euribora brzo prenesu na korisnika, jer Hrvatska narodna banka objavljuje stope dva puta godišnje, a rast stopa je postepen pa se sama prosečna ponderisana stopa sporo menja. Ova klauzula ide u korist dužnicima jer je Euribor značajno porastao u prethodnom periodu, a prosečna ponderisana kamatna stopa je i dalje relativno niska", rekla je Petrov.

Ona kaže da to omogućava dužnicima postepeno prilagođavanje iznosa mesečnih obaveza u slučaju kada varijabilni deo kamate raste i da je zakon tek sada sa rastom Euribora dobio na značaju.

Urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac rekao je za Euronews Srbija da je tu reč o usporavanju matematičkog rasta.

"Hrvatska je deo EU koja ima mehanizme na koje se oslanja ta uredba, pretpostavljam da postoji centalni fond na nivou EU koji može da se koristi za tako te stvari, da se banke servisiraju. Mi smo ostrvsko bankarstvo, nemamo veću regiju koju pokrivamo, nemamo evro nego dinar, a vezujemo se za evro, drugačije je tržište, ne možemo ga posmatrati kao ‘oni imaju ovo mi nemamo ovo’, jer su oni i švajcarac vodili i rešili, mnogo veći problem su imali sa (kreditima u) švajcarcima nego mi", kaže Uzelac.

Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je da država može da olakša, ali ne da se iz budžeta interveniše i pokriva neka razlika u tom sklopu rata ili da se nešto zahveta prema bankama da one preuzmu, jer bi u oba slučaja to apsolutno mešanje u tržišne odnose i neko to mora da plati na kraju.

(Mondo/Euronews)