Sjedinjene države daju punu pomoć ulasku a kada će se to i deseti zavisi od Vlade Srbije, kaže ambasador u Beogradu Meri Vorlik
Na putu priključenja Svetskoj trgovinskoj organizaciji Srbija ima punu pomoć SAD i bilateralni pregovori sa Sjedinjenim američkim državama, koji su deo paketa za pristupanje, usmereni na unapređenje tržišnog pristupa u tri ključne oblasti - poljoprivredi, idustrijskih proizvoda i usluga, kaže ambasador SAD u Srbiji Meri Vorlik, dodavši da je u sve tri oblasti učinjen napredak.
Vorlik je u intervjuu za časopis američke Trgovinske komore u Srbiji "Perspektiva" ukazala da odgovor na pitanje kada će se Srbija priključiti STO leži isključivo na vladi Srbije.
Govoreći o ulozi STO u svetskoj ekonomiji i značaju učlanjenja u tu organizaciju za Srbiju, ona je podsetila da se oko 95 odsto svetske trgovine obavlja između 153 članica STO i ocenila da je člansvo u toj organizaciji od vitalnog značaja za svaku zemlju, a naročito za onu, kao što je Srbija, koja teži da modernizuje i razvije svoju ekonomiju putem povećanja izvoza i proširenja trgovinskih veza na svetskim tržištima.
Nova srpska ekonomska strategija predviđa četiri puta veći izvoz do 2020, što je, kako je ocenila, veoma ambiciozan cilj, a da bi imala realne šanse da ga ostvari, Srbija mora ući u STO, rekla je Vorlik.
STO obavlja niz važnih delatnosti koje mogu pomoći Srbiji da ostvari svoje ekonomske ciljeve, podsetila je ona.
Najvažnije je što je STO jedina međunarodna organizacija za liberalizaciju trgovine. Pregovori u okviru STO predviđaju smanjenje trgovinskih barijera i otvaranje tržišta, a time i povećanje obima svetske trgovine i unapređenje globalnog prosperiteta, ukazala je Vorlik.
Cilj sadašnje runde multilateralnih trgovinskih pregovora, poznate kao Runda iz Dohe, je smanjenje brojnih barijera za trgovinu robom i uslugama, uključujući one za manje razvijene zemlje i zemlje sa ekonomijama u tranziciji koje uglavnom izvoze primarne proizvode i poljoprivredne produkte.
Ukoliko bi Srbija uspela da okonča svoje pregovore o priključenju STO dok se još vode pregovori u okviru Runde iz Dohe, ona bi takođe stekla pravo da odlučuje o uslovima za trgovinu za sledeću generaciju. Ukoliko Runda iz Dohe uspe da snizi trgovinske barijere, time bi se proširila tržišta i otvorila nova za izvoz iz Srbije, predočila je Vorlik.
STO takođe nadgleda sporazume koji uspostavljaju zakonski okvir za odvijanje međunarodne trgovine. Ti sporazumi su zasnovani na dva osnovna, obavezujuća principa - Statusu najpovlašćenije nacije i Nacionalnom sporazumu - koji osiguravaju da se poslovanje između trgovinskih partnera obavlja na nediskriminatorskoj bazi, podsetila je ona.
Učlanjenje Srbije u STO bi osiguralo da se ti osnovni principi primenjuju na njene trgovinske odnose sa svim članicama STO, osiguravajući trgovcima iz Srbije podjednake uslove prilikom izvoza u druge zemlje. To bi takođe poslalo jaku poruku međunarodnoj poslovnoj zajednici da Srbija može računati na pravičan i nediskriminatorski odnos trgovinskih partnera i investitora.
Kako članstvo u STO obavezuje članice na donošenje stabilnih i predvidljivih paketa propisa za sprovodnjenje trgovinskih transakcija, poslovni sektor bi dobio jasniju sliku budućih trgovinskih uslova u Srbiji, što bi mu omogućilo da investira u Srbiju s većim poverenjem, rekla je Vorlik.
Učlanjenje u STO bi, takođe, pružilo Srbiji mogućnost za učešće u više od 20 stalnih komiteta u kojima članice razmenjuju svoje stavove o različitim pitanjima.
STO, dalje, obezbeđuje forum za razrešavanje trgovinskih nesporazuma u skladu sa dogovorenim , transparentnim i pravičnim procedurama.
Vorlik je ukazala da je priključenje Srbije STO jedan od njenih glavnih ekonomskih prioriteta kao ambasadora SAD i ocenila da taj proces teče relativno dobro, ali da mnogo toga još ima da se uradi.
Značajne oblasti u kojima Srbija mora da uskladi svoje propise sa regulativom STO su, između ostalog, trgovinska prava, državna preduzeća, sanitarne i fitosanitarne mere, izvozne subvencije, zaštitne mere za poljoprivredne proizvode, uvozne restrikcije, licence i prava na intelektualnu svojinu, pri čemu je jedno od najvažnijih nerešenih pitanja stav Srbije prema poljoprivrednim biotehnološkim proizvodima, ukazala je Vorlik.
Ona je podsetila da je Srbija 2009. zabranila uvoz svih biotehnoloških proizvoda, što je u suprotnosti sa propisima STO i što ozbiljno otežava razgovore o priključenju Srbije. Vorlik je predočila da Srbija mora izmeniti propise o biotehnološkim proizvodima i ukazala da je vlada Srbije svesna toga.
Na pitanje kada će se Srbija priključiti STO, Vorlik je rekla da odgovor prvenstveno leži na Srbiji, ali da se nada da će Srbija uskoro okončati pregovore o ulasku u tu organizaciju.
Kad je reč o sadašnjem obimu američko-srpske trgovinske razmene, Vorlik je ocenila da je taj obim previše mali. Prema podacima statističke službe Srbije, SAD su na 19. mestu na listi izvoznika u Srbiju i na 23. među uvoznicima proizvoda iz Srbije. Ukupan obim bilateralne trgovine je prošle godine iznosio oko 460 miliona dolara , što je daleko ispod potencijalnog nivoa.
"Veoma mnogo želimo da se te cifre poboljšaju i zdušno radimo na tome da se situacija promeni. Jedan od mojih glavnih prioriteta je povećanje nivoa bilateralne trgovine i investicija između SAD i Srbije", rekla je Vorlik.
Ona je podsetila da je američki predsednik Barak Obama u martu ove godine objavio Nacionalnu izvoznu inicijativu za udvostručavanje američkog izvoza u sledećih pet godina i rekla da se nada da će unapređenje američko-srpskih trgovinskih odnosa doprineti ostvarenju tog cilja.
"Ne sumnjam da će priključenje Srbije STO biti značajan činilac u tim naporima i očekujem uspešno okončanje procesa priključenja", zaključila je ambasador SAD u intervjuu časopisu "Perspektiva".
(Tanjug)
Vorlik je u intervjuu za časopis američke Trgovinske komore u Srbiji "Perspektiva" ukazala da odgovor na pitanje kada će se Srbija priključiti STO leži isključivo na vladi Srbije.
Govoreći o ulozi STO u svetskoj ekonomiji i značaju učlanjenja u tu organizaciju za Srbiju, ona je podsetila da se oko 95 odsto svetske trgovine obavlja između 153 članica STO i ocenila da je člansvo u toj organizaciji od vitalnog značaja za svaku zemlju, a naročito za onu, kao što je Srbija, koja teži da modernizuje i razvije svoju ekonomiju putem povećanja izvoza i proširenja trgovinskih veza na svetskim tržištima.
Nova srpska ekonomska strategija predviđa četiri puta veći izvoz do 2020, što je, kako je ocenila, veoma ambiciozan cilj, a da bi imala realne šanse da ga ostvari, Srbija mora ući u STO, rekla je Vorlik.
STO obavlja niz važnih delatnosti koje mogu pomoći Srbiji da ostvari svoje ekonomske ciljeve, podsetila je ona.
Najvažnije je što je STO jedina međunarodna organizacija za liberalizaciju trgovine. Pregovori u okviru STO predviđaju smanjenje trgovinskih barijera i otvaranje tržišta, a time i povećanje obima svetske trgovine i unapređenje globalnog prosperiteta, ukazala je Vorlik.
Cilj sadašnje runde multilateralnih trgovinskih pregovora, poznate kao Runda iz Dohe, je smanjenje brojnih barijera za trgovinu robom i uslugama, uključujući one za manje razvijene zemlje i zemlje sa ekonomijama u tranziciji koje uglavnom izvoze primarne proizvode i poljoprivredne produkte.
Ukoliko bi Srbija uspela da okonča svoje pregovore o priključenju STO dok se još vode pregovori u okviru Runde iz Dohe, ona bi takođe stekla pravo da odlučuje o uslovima za trgovinu za sledeću generaciju. Ukoliko Runda iz Dohe uspe da snizi trgovinske barijere, time bi se proširila tržišta i otvorila nova za izvoz iz Srbije, predočila je Vorlik.
STO takođe nadgleda sporazume koji uspostavljaju zakonski okvir za odvijanje međunarodne trgovine. Ti sporazumi su zasnovani na dva osnovna, obavezujuća principa - Statusu najpovlašćenije nacije i Nacionalnom sporazumu - koji osiguravaju da se poslovanje između trgovinskih partnera obavlja na nediskriminatorskoj bazi, podsetila je ona.
Učlanjenje Srbije u STO bi osiguralo da se ti osnovni principi primenjuju na njene trgovinske odnose sa svim članicama STO, osiguravajući trgovcima iz Srbije podjednake uslove prilikom izvoza u druge zemlje. To bi takođe poslalo jaku poruku međunarodnoj poslovnoj zajednici da Srbija može računati na pravičan i nediskriminatorski odnos trgovinskih partnera i investitora.
Kako članstvo u STO obavezuje članice na donošenje stabilnih i predvidljivih paketa propisa za sprovodnjenje trgovinskih transakcija, poslovni sektor bi dobio jasniju sliku budućih trgovinskih uslova u Srbiji, što bi mu omogućilo da investira u Srbiju s većim poverenjem, rekla je Vorlik.
Učlanjenje u STO bi, takođe, pružilo Srbiji mogućnost za učešće u više od 20 stalnih komiteta u kojima članice razmenjuju svoje stavove o različitim pitanjima.
STO, dalje, obezbeđuje forum za razrešavanje trgovinskih nesporazuma u skladu sa dogovorenim , transparentnim i pravičnim procedurama.
Vorlik je ukazala da je priključenje Srbije STO jedan od njenih glavnih ekonomskih prioriteta kao ambasadora SAD i ocenila da taj proces teče relativno dobro, ali da mnogo toga još ima da se uradi.
Značajne oblasti u kojima Srbija mora da uskladi svoje propise sa regulativom STO su, između ostalog, trgovinska prava, državna preduzeća, sanitarne i fitosanitarne mere, izvozne subvencije, zaštitne mere za poljoprivredne proizvode, uvozne restrikcije, licence i prava na intelektualnu svojinu, pri čemu je jedno od najvažnijih nerešenih pitanja stav Srbije prema poljoprivrednim biotehnološkim proizvodima, ukazala je Vorlik.
Ona je podsetila da je Srbija 2009. zabranila uvoz svih biotehnoloških proizvoda, što je u suprotnosti sa propisima STO i što ozbiljno otežava razgovore o priključenju Srbije. Vorlik je predočila da Srbija mora izmeniti propise o biotehnološkim proizvodima i ukazala da je vlada Srbije svesna toga.
Na pitanje kada će se Srbija priključiti STO, Vorlik je rekla da odgovor prvenstveno leži na Srbiji, ali da se nada da će Srbija uskoro okončati pregovore o ulasku u tu organizaciju.
Kad je reč o sadašnjem obimu američko-srpske trgovinske razmene, Vorlik je ocenila da je taj obim previše mali. Prema podacima statističke službe Srbije, SAD su na 19. mestu na listi izvoznika u Srbiju i na 23. među uvoznicima proizvoda iz Srbije. Ukupan obim bilateralne trgovine je prošle godine iznosio oko 460 miliona dolara , što je daleko ispod potencijalnog nivoa.
"Veoma mnogo želimo da se te cifre poboljšaju i zdušno radimo na tome da se situacija promeni. Jedan od mojih glavnih prioriteta je povećanje nivoa bilateralne trgovine i investicija između SAD i Srbije", rekla je Vorlik.
Ona je podsetila da je američki predsednik Barak Obama u martu ove godine objavio Nacionalnu izvoznu inicijativu za udvostručavanje američkog izvoza u sledećih pet godina i rekla da se nada da će unapređenje američko-srpskih trgovinskih odnosa doprineti ostvarenju tog cilja.
"Ne sumnjam da će priključenje Srbije STO biti značajan činilac u tim naporima i očekujem uspešno okončanje procesa priključenja", zaključila je ambasador SAD u intervjuu časopisu "Perspektiva".
(Tanjug)
