Zašto uvozimo i izvozimo, šta najviše stiže iz inostranstva, kako izgleda procedura carinjenja i u kojim oblastima bismo mogli da unapredimo izvoznu konkurentnost, objašnjava Jelena Vasić, rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije u novoj epizodi podkasta "Keš ekspert".
Šta je uvoz, a šta izvoz?
"Kao što svako od nas kad ustane ujutru može da bira da li da ostane u svom stanu, što najčešće ne radimo, ili ide da komunicira sa okruženjem, tako i mi kao zemlja, kao nacija, treba da sarađujemo sa svetom, sa susednim zemljama, sa Kinom, Australijom i dalekim tržištima. Upravo ta saradnja sa svetom u ekonomskom smislu naziva se uvoz ili izvoz, odnosno spoljnotrgovinska razmena. Izvoz znači slanje naših proizvoda i usluga u inostranstvo, a uvoz njihovo dopremanje na naše tržište. Za mene, koja se bavim strateškim analizama, posebno je zanimljivo posmatrati to na makroekonomskom nivou, jer Srbija jeste mala, ali otvorena privreda“, kaže analitičarka dr Jelena Vasić.
Kako uvoziti robu i šta preduzetnik treba da zna na početku?
Kada mali preduzetnik želi da uveze robu, često ga preplave nedoumice: koja dokumentacija je neophodna, kako da se snađe u šifarnicima i koja institucija uopšte daje prave informacije?
"U sadašnjoj eri digitalizacije interneta mnogo je više informacija dostupno građanima i firmama nego pre. Nadležne institucije, poput Uprave carina i različitih ministarstava, imaju te informacije na svojim sajtovima. Za preduzetnika koji želi da uvozi, prvi korak je registrovanje delatnosti u APR-u, na primer, trgovina na veliko. Nakon što se dobije PIB i otvori račun u banci, firma može da započne spoljnotrgovinsko poslovanje. Preporučljivo je obratiti se Privrednoj komori ili regionalnoj komori koja daje korisne informacije, a tu su i konsultanti, špediteri i prevoznici koji mogu pomoći u prvim koracima.
Uprava carina je ključna institucija koja sprovodi carinsku proceduru. Na njihovom sajtu mogu se naći svi neophodni podaci, poput tarifnog broja i oznake koja je neophodna da bi se roba uvezla ili izvezla. Nakon što preduzetnik nađe poslovnog partnera i definiše vrstu robe koja se uvozi, sledi carinjenje, provera specifikacija i plaćanje dažbina pre nego što roba uđe u slobodan promet na tržištu.
Važno je imati na umu da spoljnotrgovinski posao ne nastaje "preko noći", često traje i do godinu dana, jer svaka faza, uključujući eventualne žalbene postupke, ima svoje rokove od 30 do 60 dana. Nadležne institucije uglavnom daju odgovore i pre tog roka, kako bi proces bio što efikasniji", kaže naša sagovornica.
Šta najviše uvozimo, a šta izvozimo?
Kao jedan od glavnih uzroka uvoza navodi se nizak nivo domaće proizvodnje, posebno u industriji i prerađivačkom sektoru. To se jasno vidi i po strukturi uvoza.
"Najviše uvozimo energente, znači naftu i gas, uvozimo vozila, uvozimo lekove, farmaceutske proizvode, uvozimo hranu, posebno voće i povrće van sezone. I to su stvari koje, na neki način, pokazuju i da imamo određeni nivo potrošnje koji mora da se zadovolji, ali i da imamo ozbiljne slabosti u domaćoj proizvodnji", kaže ona.
Kada je reč o izvozu, Srbija se najčešće oslanja na sirovine i poluproizvode, a ne na gotove, brendirane proizvode s većom dodatom vrednošću.
"Pa ako pogledamo izvozne proizvode koji su nam najznačajniji, to su žitarice, to je malina, to su kablovi, električni delovi... E sad, šansa bi bila da, recimo, umesto da izvozimo sirove kablove, pokušamo da napravimo finalne proizvode. Dakle, da dodamo vrednost. Isto važi i za prehrambenu industriju, da umesto maline izvozimo gotove proizvode na bazi voća, recimo sokove, džemove...", predlaže Vasić.
Dodaje da bez ulaganja u proizvodne kapacitete i tehnologiju nećemo moći da poboljšamo spoljnotrgovinski bilans, a posledice toga osećaju i građani kroz uvozne cene, inflaciju i ranjivost domaće privrede.
Sve više građana Srbije poručuje robu iz inostranstva, bilo da je reč o garderobi, elektronici ili kozmetici. Međutim, mnogi nisu svesni da ih nakon što paket stigne, mogu sačekati dodatni troškovi.
Šta se dešava kada pređemo limit za carinu?
Analitičarka Jelena Vasić objašnjava šta se dešava kada se pređe zakonski limit za oslobađanje od carine, koliko iznosi carina u zavisnosti od robe, i kako da se kupci informišu na vreme, kako bi izbegli neprijatna iznenađenja.
"Kada se pređe limit koji je zakonom propisan, onda kada ta roba stigne bilo u carinsko skladište, bilo, ne znam, kod pošte, onda i poštanski službenik i carinski službenik proveravaju vrednost te pošiljke, naravno sve ono što je napisano na toj fakturi i prema tome sprovode proceduru da se naplati stopa carine koja je predviđena. Može biti 5, 10, 20% u zavisnosti od vrste robe i sporazuma, i naravno da se naplaćuje i uvozni PDV", rekla je u podkastu "Keš ekspert" Jelena Vasić.
"Nadležni carinski organ za tu proceduru koju je sproveo, naravno da ćete dobiti tačan zapisnik šta je naplaćeno i koliko je, u skladu sa čim. Tu postoje tačno definisani troškovnici koji su dostupni na sajtu Uprave Carina. Tako da je na svima nama da se informišemo kada poručujemo robu, šta se dalje očekuje, koji su dodatni troškovi", zaključila je naša sagovornica.
BONUS VIDEO:
