NBS najavila je povoljnije uslove zaduživanja smanjenjem kamatnih stopa, odnosno marži na kredite, kako bi i građani sa nižim primanjima mogli da steknu uslove za zaduženje u banci.
"U onom trenutku kada je rastao euribor, dakle, to je bio najveći problem i to je počelo da liči na problem kredita u švajcarskim francima, ali reagovalo se par meseci i, da kažemo, to se smirilo. U ovom trenutku su korisnici kredita koliko-toliko sigurni, dakle, nemamo tu nekih žalbi. S druge strane su problem visoke cene nekretnina. Do pre nekoliko godina, bilo je normalno razgovarati na temu stambenog kredita sa ratom od 300 do 500 evra. Dakle, to je sad nemoguće. Sada da se kupi pristojan stan s ovim cenama nekretnina, rata ide od 700 evra pa naviše", kaže Dejan Gavrilović, Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva"
Klijenta koji bi sa svojom platom mogao da podnese toliku mesečnu ratu, kažu stručnjaci, nije lako naći. Iako kamatna stopa, kada je reč o stambenim kreditima, odlukom Narodne banke Srbije do kraja 2025. ne sme da prekorači 5 odsto, I dalje je nešto viša od kamata u zemljama okruženja i Evrope. Banke to koriste, jer je gotovo sav novac u njihovim rukama.
"Imamo bankarski sektor koji je jak, likvidan, stabilan i koji ima tu stopu povraćaja na uloženi kapital oko 20%. I to govori dosta, govori o tome da ako uložite, ne znam, pet milijardi evra, to koliki je kapital banaka ovde u Srbiji, vi za pet godina vraćate taj novac, mislim da je to mnogo brže nego bilo gde u svetu i po tome bismo rekli da banke zarađuju. I sad nije problem što banke zarađuju, nego da li mi kao građani, kao korisnici bankarskih usluga imamo neku alternativu", kaže Vladimir Vasić, finansijski konsultant.
Koliko dugo biste bili spremni da otplaćujete stambeni kredit?
Finansijski stručnjaci kažu da se to najbolje reguliše jakom konkurencijom, ali I da bi mere smanjenja kamatnih stopa, koje najavljuje Narodna banka Srbije mogle da daju rezultate, naročito za ljude koji imaju niža primanja. Iako će imati bolje uslove, svako kreditno zaduživanje mora biti dobro promišljeno.
"Ako vam je plata 60.000 dinara, negde moj savet bi bio da maksimalno 30% možete da se zadužite. Znači, to je neki maksimum, da, ajde, kažemo, to je 20.000 dinara da vam bude glavnica i kamata, šta vam onda ostaje? 40.000. I vi ćete da uzmete neki novac, ali dolazi taj prvi sledeći mesec kad treba da vraćate, pa šta onda da radite? Znači, šta vi zapravo radite sa tim novcima? Da li je to novac namenjen isključivo potrošnji? Kreatori ekonomske politike, oni vole da mi trošimo, jer ako trošimo puni se PDV u budžet, onda raste privreda, pokriva se, ali, ja uvek kažem, pametno zaduživanje da taj novac uzmete, možete nešto da uradite sa njim", objašnjava Vasić.
"Nedavno na snagu je stupio zakon izmene zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde su kamatne stope upravo ograničene, dakle, i to je bila neka poslednja mera, sada se ide preko toga, dakle, videćemo na koji način i koliko su banke zapravo spremne da na taj način izađu korisnicima u susret. Svakako, smanjenje kamatnih stopa je uvek nešto što je potrebno i dobrodošlo i što svakako treba pozdraviti", dodaje Gavrilović.
Građani ne treba da očekuju mere poput onih koje su primenjene u rešavanju zaduživanja u švajcarskim francima, naročito što sada nema porasta problematičnih kredita. Ali, umanjenjem kamatnih stopa od 1–1,5 ili 2 odsto, kažu stručnjaci, banke ne bi mnogo izgubile, a građani bi osetili određeno olakšanje.
Bonus video:
(Blic, Mondo)
