Ako želite da napravite kolekciju umetničkih dela, ili počnete od jedne slike na zidu, dr Ilija Grujić ima odgovor na sva vaša pitanja. U MONDO podkastu "Keš ekspert", dr Grujić je Jeleni Gavrilović objasnio kako kupiti prvo umetničko delo, koliko novca je dovoljno za ulazak u svet umetnosti, gde vrebaju zamke na tom putu, kako se određuju cene i još mnogo toga. Pogledajte celu epizodu!
Doktor i kolekcionar umetnosti za početak je razbio jedan mit u razgovoru sa voditeljkom Jelenom Gavrilović - investiranje u umetnost nije rezervisano samo za bogate.
"To je moj konačan odgovor, svako treba da uživa u umetnosti. Umetnost oplemenjuje, svako ima tridesetak mesta na svojim zidovima i može za neku malu količinu para da kupi slike. Nekada su zidovi srednje klase bili puni umetničkih slika, kupovali su na rate, dve slike godišnje, i za 15 godina života uživaju a imaju već neku interesantnu kolekciju."
Koja bi bila početna cena?
"Vi možete nešto što je lepo, što je OK, sviđa se vama, okolini, tašti ili svekrvi, da kupite za 200 ili 300 evra."
Odakle da krenemo? Gde se kupuju umetničke slike?
"Kod nas Sremaca se kaže, najbitnije je da znamo šta nećemo, a ne šta hoćemo. Prvo to znate, druga stvar je da li imate primesu investicionog kod sebe, da kažete da hoćete da kupite, ali da ne budete na gubitku, već da vredi više posle nekog vremena."
"Najbitnije kod ljudi koji ne znaju mnogo, ali žele da se edukuju, jeste da paralelno sa edukacijom krenu i sa kupovinom. Posle nekog vremena, vi sazrevate i skupljate znanje, i znate gde ste možda grešili. Najbolje je prvo se edukovati, pa otići u galerije i druge prostore gde se kupuju umetnička dela."
U galeriju, a ne direktno kod umetnika?
"Ne kod samih umetnika, umeju da budu sujetni i daju prilično visoke cene, niko se nije tako ovajdio."
Gde još možemo naći umetničke slike?
"Ima tih urbanih legendi, kupovina po buvljacima, postoje ljudi kojima istorija umetnosti nije profesija, a koji su se specijalizovali da na raznim mestima pronađu potpisana umetnička dela. Ima ih, ali su više izuzetak, nego pravilo."
Kako biramo umetničku sliku?
"Vama je umetničko delo kada osetite energiju, kada vam dolazi poruka, kada je osobeno i jedinstveno. Našem svetu se sviđa da je nešto verno prikazano na slici, ali nije to suština umetnosti. Svaki put kada pogledate delo, praviće vam neko raspoloženje ili atmosferu."
Ko određuje vrednosti umetničkih slika?
"U ovom trenutku, imamo vakuum jer nemamo krovnu ustanovu, komisiju, ali se mi kao neformalno udruženje zalažemo za saradnju sa kulturnim institucijama i muzejima. Oko može da bude vrlo, vrlo varljivo, a mi medicinari volimo dokaze. U skladu sa svetskim praksama, trebalo bi koristiti i modernu tehnologiju. Ali čak i tu dolazimo do slučajeva u kojima se delo ne može proceniti 100%. Pričamo o verovatnoći od 92, 96 odsto, koja je za svet umetnosti vrlo visoka."
Kupujemo sliku kao ukras za dnevnu sobu, ili kao investiciju?
"Pa, Nemci bi rekli da je dobro da bude dva u jednom. Ako možete da kupite nešto da vam se sviđa, da ima energiju, perspektivu, vrednost, i još da bude investicija, pa to je pet muva jednim udarcem."
Koliko je potrebno da zaradimo od te investicije?
"Ako pričamo dugoročno, pet, deset ili 15 godina. Za šest meseci, kratkoročno, može nešto da se desi."
Kako da budemo sigurni da smo kupili original, a ne falsifikat?
"Falsifikata ima mnogo, od najlošijih, to dop urađenih. Ne procenjuju se 'na oko', koristi se i veštačka inteligencija i to specijalizovani programi. Ali falsifikatori rade sve. Mi kolekcionari volimo i prašnjavu sliku, izvađenu iz nekog kokošinjca, tražimo joj manu a mane nema. A falsifikatori zakopavaju plagijat u đubrište, stavljaju da visi kod babe iznad Smederevca da dobije patinu, tretiraju raznim sredstvima..."
"Pod digitalnim mikroskopom, vidi se da te promene nisu nastale prirodno, procesom starenja. Zna se i za svakog umetnika šta je koristio, koje boje, prajmere. A sada imate falš slike koje su kao iz 1915, sa bojama koje su se pojavile 1986. godine."
Ko su domaći umetnici čije slike ne gube na vrednosti?
"Paja Jovanović, Uroš Predić, Milan Konjović, Petar Lubarda, Miloš Šobajić, Vladimir Veličković... Cene dostižu po par stotina hiljada evra. Ali ima i gomila njih za koje ljudi nisu čuli, kladim se. Kosta Milićević, Milan Milovanović, Mališa Glišić, Natalija Cvetković, Vidosav Kovačević... To su slike, sličice, 20 puta 20, a koštaju 100.000 evra."
Koji bi bio dobar savet za nekoga ko razmišlja da kupi umetničku sliku?
"Poslušajmo Dositeja Obradovića, knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporci. Moramo da imamo neko znanje, onda da imamo savetnika kom verujemo i ocenimo da li nam se sviđa. Nekada pročitamo o umetniku, njegovom periodu stradanja, nekoj ljubavi, i onda nam to izazove neko osećanje. Knjige u šake, mnogo edukacije, kupite ono što vam se sviđa i trudite se da što manje platite, ali da mislite da će više da vredi u budućnosti", zaključio je dr Grujić.
BONUS VIDEO: "Keš ekspert" sa Strahinjom Đorićem o kupovini satova.
(MONDO)
