Iako nam Rusi nisu dali ni dinara novčane pomoći od 2000. do danas draži su nam od Nemaca koji su nam poklonili više od 840 miliona evra.
Države sa kojima Srbija ima najbolje političke odnose na samom su dnu lestvice kad je u pitanju ekonomska saradnja, a posebno pokloni i bespovratna pomoć.
Kako za "Blic" kažu domaći privrednici, dobri politički odnosi ne znače istovremeno prohodnost srpske robe na kineskom ili ruskom tržištu.
A kad su u pitanju donacije, daju nam oni koji imaju najviše, kojima je to u tradiciji i koji nastoje da kompenzuju "to što smo emocionalno naklonjeni ka pravoslavnoj Rusiji", tvrde ekonomski eksperti.
Kada se kroz brojke i novac pogledaju "četiri stuba" na koje se Srbija oslanja, u oči prvo pada činjenica da je od 2000. godine do danas Srbija dobila od EU (ne računajući bilateralnu pomoć država članica) oko 2,2 milijarde evra grantova.
U istom periodu iz Rusije nije stiglo ništa, a iz Kine 0,02 milijarde evra.
Najveći pojedinačni donator od zemalja EU je Nemačka iz koje dolazi skoro četvrtina od ukupne pomoći koju Srbija dobija kroz EU fondove, a bilateralno je Srbiju pomogla sa još milijardu evra.
Nemačka vlada donirala je novih 137 miliona evra za ovu godinu, pre dva dana.
Ugledni ekonomista i profesor Ljubomir Madžar kaže da Srbija nije sposobna niti u poziciji da odlučuje o eventualnim prioritetima kada je u pitanju ekonomska saradnja sa stranim državama.
Očigledno je da to i ne može da radi na način koji odlučuje o prioritetima spoljne politikei prijateljima iz Rusije, Kine i Pokreta nesvrstanih.
"U ekonomiji nema prijatelja, a u politici još manje. Sve funkcioniše na bazi čistih računa. Ekonomsku politiku mogu da vode samo jake zemlje, koje diktiraju uslove saradnje, a na nama je da ih prihvatimo i pokušamo da usaglasimo naše interese sa njihovim.
Nažalost, Srbija nema čak ni ekonomsku strategiju, nego samo taktiku i to pogrešnu, jer afirmiše privredne sektore u kojima je izbila kriza, poput automobilske industrije, umesto da ulaže u poljoprivredu", kaže za "Blic" Dragomir Janković, ekonomski stručnjak sa evropskog ekonomskog instituta.
Činjenicu da je Nemačka na prvom mestu kada su u pitanju donatori Janković objašnjava interesom ove zemlje da razvija tržišta na koje izvozi i da podiže standard zemlje u kojoj vidi svoje ekonomske interese.
Uspešni srpski privrednici kažu da politika utiče na tržište i da su tvrdnje poput toga da su neki proizvođači diskriminisani zbog političkih stavova država samo "izgovor loših proizvođača".
"Nema prijateljstva ili neprijateljstva na tržištu. Sve je samo pitanje zainteresovanosti kupaca za našu robu koja nije dovoljno dobra.
Država može da napravi dobru klimu i da nam pomogne sporazumima kojima ukida dvostruke poreze kao što je slučaj sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Bilo bi dobro da imamo takav sporazum i sa Ukrajinom", kaže za "Blic" Nikola Pavičić, vlasnik i direktor "Tarketa" koji proizvodi podove i uspeva da ih plasira na strana tržišta.
"Blic" je napravio i tabelu najvećih donatora od 2000. do 2009. godine.
Na prvom mestu je Nemačka sa 840,12 miliona evra. Slede: SAD sa 473,12 miliona evra, Italija 208,47, Švedska 126,25 i Norveška sa 101,12 miliona evra donacija.
(MONDO)
Kako za "Blic" kažu domaći privrednici, dobri politički odnosi ne znače istovremeno prohodnost srpske robe na kineskom ili ruskom tržištu.
A kad su u pitanju donacije, daju nam oni koji imaju najviše, kojima je to u tradiciji i koji nastoje da kompenzuju "to što smo emocionalno naklonjeni ka pravoslavnoj Rusiji", tvrde ekonomski eksperti.
Kada se kroz brojke i novac pogledaju "četiri stuba" na koje se Srbija oslanja, u oči prvo pada činjenica da je od 2000. godine do danas Srbija dobila od EU (ne računajući bilateralnu pomoć država članica) oko 2,2 milijarde evra grantova.
U istom periodu iz Rusije nije stiglo ništa, a iz Kine 0,02 milijarde evra.
Najveći pojedinačni donator od zemalja EU je Nemačka iz koje dolazi skoro četvrtina od ukupne pomoći koju Srbija dobija kroz EU fondove, a bilateralno je Srbiju pomogla sa još milijardu evra.
Nemačka vlada donirala je novih 137 miliona evra za ovu godinu, pre dva dana.
Ugledni ekonomista i profesor Ljubomir Madžar kaže da Srbija nije sposobna niti u poziciji da odlučuje o eventualnim prioritetima kada je u pitanju ekonomska saradnja sa stranim državama.
Očigledno je da to i ne može da radi na način koji odlučuje o prioritetima spoljne politikei prijateljima iz Rusije, Kine i Pokreta nesvrstanih.
"U ekonomiji nema prijatelja, a u politici još manje. Sve funkcioniše na bazi čistih računa. Ekonomsku politiku mogu da vode samo jake zemlje, koje diktiraju uslove saradnje, a na nama je da ih prihvatimo i pokušamo da usaglasimo naše interese sa njihovim.
Nažalost, Srbija nema čak ni ekonomsku strategiju, nego samo taktiku i to pogrešnu, jer afirmiše privredne sektore u kojima je izbila kriza, poput automobilske industrije, umesto da ulaže u poljoprivredu", kaže za "Blic" Dragomir Janković, ekonomski stručnjak sa evropskog ekonomskog instituta.
Činjenicu da je Nemačka na prvom mestu kada su u pitanju donatori Janković objašnjava interesom ove zemlje da razvija tržišta na koje izvozi i da podiže standard zemlje u kojoj vidi svoje ekonomske interese.
Uspešni srpski privrednici kažu da politika utiče na tržište i da su tvrdnje poput toga da su neki proizvođači diskriminisani zbog političkih stavova država samo "izgovor loših proizvođača".
"Nema prijateljstva ili neprijateljstva na tržištu. Sve je samo pitanje zainteresovanosti kupaca za našu robu koja nije dovoljno dobra.
Država može da napravi dobru klimu i da nam pomogne sporazumima kojima ukida dvostruke poreze kao što je slučaj sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Bilo bi dobro da imamo takav sporazum i sa Ukrajinom", kaže za "Blic" Nikola Pavičić, vlasnik i direktor "Tarketa" koji proizvodi podove i uspeva da ih plasira na strana tržišta.
"Blic" je napravio i tabelu najvećih donatora od 2000. do 2009. godine.
Na prvom mestu je Nemačka sa 840,12 miliona evra. Slede: SAD sa 473,12 miliona evra, Italija 208,47, Švedska 126,25 i Norveška sa 101,12 miliona evra donacija.
(MONDO)
