Ako razmišljate kako da pametnije uložite svoj novac i upravljate njim, da li da štedite za dane penzije ili ulažete u obrazovanje svoje dece, MONDO Podkast "Keš ekspert" i u novoj sezoni donosi odgovore na sva vaša pitanja! Gost Jelene Gavrilović u trećoj epizodi 4. sezone je Aleksandar Stanojević, zastupnik u osiguranju u akcionarskom društvu za zastupanje u osiguranju VFP AD, sa više od 25 godina iskustva u svetu finansija.
Pogledajte celu epizodu!
Za početak, šta je finansijsko savetovanje? I da li je ulaganje "samo za bogate"?
"Mi pomažemo našim klijentima da ostvare neke svoje finansijske ciljeve, uz neki minimalan rizik koji mi pratimo i pokušavamo da ih vodimo do tog cilja zajedno. Volim da kažem da klijente delim na one koji su mi se obratili, i one koji će mi se tek obratiti. Svi koji donesu odluku i imaju svest o finansijama, zapravo počinju da ulažu," rekao je Stanojević.
Zašto bi neko trebalo da investira danas bez obzira na to koliko ima novca?
"Zato što život podrazumeva neke obaveze i neke troškove koji nas prate tokom celog života. Počevši od nekih osnovnih stvari, plaćanja računa, do nekih krucijalnih stvari: školovanja dece, penzije, zatim pravljenja nekog biznisa, kupovina nekih nekretnina... Štednja je gomilanje, ljudi su voleli da kažu da su prošli krize i da veruju samo sebi kada je novac u pitanju. Ali investicija sigurno pravi mnogo veći krajnji rezultat nego štednja. Inflacija danas radi posao, u proseku je 4-5% na godišnjem nivou, možemo da kažemo da novac pre korone i danas maltene duplo manje vredi nego što je vredeo, tako da štednja koja nema nikakvu kamatu ili nikakav prinos, gubi vremenom vrednost i ljudi jednostavno nemaju te rezultate."
Koje su greške koje ljudi najčešće prave kada sami pokušavaju da planiraju svoju finansijsku budućnost?
"Ljudi često nemaju znanje, a kada ga traže, prate razne informacije koje ne moraju biti tačne. Hvataju neki 'tajming', i onda se to pretvara u nešto nalik kladionici. Koga zmija ujede, boji se guštera, posebno ako su ljudi na nekim platformama već izgubili novac. Treba se obratiti stručnjaku, jer se obraćamo lekaru ako nas nešto boli, arhitekti ako hoćemo nešto da gradimo, i onda i ekspertu kada su finansije u pitanju."
Da li ulagati u nekretnine, fondove, dobrovoljne penzije?
"Opšte je poznato da je Srbija eskalirala po pitanju nekretnina, ljudi su zaradili, kupovali kvadrate po nekoj ceni koja je danas puta dva ili puta tri. Pojavljuje se samo problem što su mnogi ušli u to kao investiciono, da će izdavati te stanove. Verujem da to nema neku veliku budućnost, jer podrazumeva mnogo troškova, poreza... Nekretnina svakako čuva novac, ali nisam siguran da može da pravi dobar prihod."
"Što se tiče investicionih fondova, dobar je način da se krene za laičko investiranje, jer tu postoji neko društvo, neki portfolio menadžer, ljudi koji se jednostavno bave tim poslom. Oni smanjuju vaš rizik na minimum. I to je, po meni, dugoročno najbolje."
A kada je u pitanju penzija?
"Penzija se oslanja na međugeneracijsku solidarnost. Kada pitate ljude šta je penzija, većina kaže ne znam, nešto tu plaćam i onda ću jednog dana dobiti neki novac. Državna penzija funkcionisaće sve dok je čovek živ, privatni penzioni fond može biti isplaćivan i naslednicima u porodici. Privatni penzioni fondovi su, opet, okrenuti ka dinarskoj štednji i ja ne bih savetovao ljudima da tako štede 20-30 godina."
Kada je potrebno da planiramo penziju?
"Mene su u austrijskoj kompaniji učili da je najbolji momenat da se posadi drvo - pre 20 godina. Na Zapadu mlade savetuju da sa prvom platom krenu da planiraju penziju, jer to je najduži period. Od 20. do 65. godine imate 45 godina, zakonom složene kamate možemo napraviti jako veliki novac. Ajnštajn je rekao da je zakon složene kamate osmo svetsko čudo. Recimo 200 evra mesečno, 250, za 40 godina je milion na računu. To mladi ljudi na Zapadu znaju, to u Americi rade svi mladi, tako da, eto, moj savet je ljudima što pre."
A šta možemo sa, recimo, pedesetak evra mesečno?
"Uvek je bolje nešto imati nego ništa, je l' tako? Dakle 50 evra na mesečnom nivou, 20, 25 godina, sa nekim prinosom od 7 do 10% na godišnjem nivou, koliko prave sad jedni prosečni fondovi, akcije i tako dalje. Može se napraviti 20, 25 hiljada evra. To će sigurno pomoći nečemu, dopuniće budžet, bolje je nego nemati ništa."
Koji procenat zarade bi trebalo mesečno izdvajati za štednju ili ulaganje?
"Jednostavne stvari su uvek i najbolje, kao što znamo. Čuo sam statistiku da finansijski obrazovani ljudi, 25% svojih prihoda izdvajaju. Tu nailazimo na stalne sukobe sa ljudima koji misle da je to mnogo. Deset odsto trebalo bi da bude štednja, nešto što je novac koji može da se upotrebi i za stvari koje se dešavaju, kvar automobila, ne daj Bože bolest, i tako dalje. A 15% bi trebalo da bude investicija. I ovakav način, dugoročno, na period petnaestak, 20, 30 godina, zavisi ko kako, daje neverovatne rezultate. Znači moj, moj odgovor je 25%."
A šta je put ukoliko želimo da ulažemo u školovanje dece?
"Ja sam počeo da štedim pre nego što sam dobio decu. Kažem često ljudima, kako narod kaže, počnite na 'babine'. Kad se dete rodi, donosiće mu darove. I bolje je da tada uzmete nešto od deteta što će mu jednog dana mnogo vredeti, nego da mu danas kupite neke stvari. Jedan deo novca odmah neka krene u dugoročni plasman. Okupite bake, deke, kumove, prijatelje koji žele nešto da poklone detetu, i zajedničkim snagama napravite neki fond koji će detetu višestruko koristiti jednog dana."
BONUS VIDEO: Đorđe Ostojić u podkastu "Keš ekspert"!
(MONDO)
