Kako izgleda tržište rada u Srbiji, kako se traži posao, a šta žele kompanije koje su u potrazi za novim kadrovima? Odgovore na ova, i mnoga druga pitanja, dala je u MONDO podkastu "Keš ekspert" Milena Manojlović Kostenjak, Rukovodilac sektora za regrutaciju i selekciju, GI Group Holding.
Pogledajte celu epizodu!
Kako trenutno izgleda tržište rada u Srbiji?
"Izgleda kao celi svet, politička i ekonomska zbivanja se odražavaju na region, pa i na tržište. Možemo da kažemo da je malo nesigurno, ali uvek postoji nada da će biti bolje jer se ne zaustavlja. Kompanije ponekad stave malo na čekanje zapošljavanje, a i kandidati čekaju da vide da li je baš sada trenutak za promenu posla, ili da zadrže poziciju na kojoj su trenutno", rekla je Milena Manojlović Kostenjak.
"Jedno vreme imali smo bum automobilske, pa IT industrije, a onda su obe prestale da nude izuzetne uslove rada i zarade. Nešto što je danas, ne mora da bude i sutra i mi u svakom trenutku razmišljamo o tome šta će se zapravo desiti u budućnosti."
Ako tražimo posao, šta očekuje poslodavac od kandidata koji se prijavljuju na oglas za otvornenu poziciju?
"Poslodavac očekuje spremnost da se brzo uči i ovo mogu da kažem da je značajno i za sistem i za zaposlenog. Priča se i o fleksibilnosti, ali i rezilijentnosti, dakle otpornosti na stres. Ona igra veliku ulogu u tome koliko mi možemo da doprinesemo nekoj kompaniji, a koliko možemo i da nesmetano radimo, učimo i razvijamo se. Jer šta je tu ključna stvar? Stres nestati neće. Stres će uvek biti prisutan. Ali kakav će biti naš odgovor na stres i koliko ćemo mi biti spremni da se na lak način izborimo sa stresom, to je nešto što pravi razliku i što je važno."
Da li različite generacije imaju različite pristupe traženju posla i radu?
"Imam primer jednog mladog čoveka, bio je na praksi tokom studija, u letnjoj pauzi. I mi sad smišljamo neki oglas za mlade kandidate, i pitam ga kako on traži posao. A on kaže, pa ne tražim ga. Čekam da mi iskoči. Prvo sam pomislila, Bože, vidi njega, čeka da posao iskoči. Ali onda sam shvatila, pa naravno da je tako. Mladić otkad je počeo da razmišlja, ispred sebe ima telefon ili računar, samo mu iskaču različiti oglasi i sadržaji. Naravno da očekuje i da posao onda iskoči. I onda mi moramo nešto da promenimo. Neće on ići da traži posao, da pretražuje oglase, da traži portale na kojima možda postoji oglas za njega, već mi moramo da nađemo način kako se pojavimo mladim, kvalitetnim kandidatima pred očima, i da oni požele da kliknu na naš oglas i da se prijave", rekla je gošća voditeljki Jeleni Gavrilović.
Kakva je Generacija Z kada traži posao?
"Definitivno nam je donela promene i prodrmala temelje. I ja sam im i zahvalna na tome. Oni možda ne traže mnogo više od onoga što smo mi želeli, ali su slobodni da to pitaju i da traže. I samim tim je i delimično odgovor na tvoje pitanje da oni traže slobodu."
"Slobodu da pitaju, da traže,napreduju, da postave neke nove trendove. Oni traže i fleksibilnost, koja je vrlo zanimljiva iz ugla zapošljavanja. Često ćete videti u oglasima da se baš traži fleksibilna osoba. Nekada je to značilo da osoba bude fleksibilna da se ponaša onako kako je to potrebno kompaniji, da se menja u skladu sa potrebama kompanije i tako dalje. Ono što se promenilo jeste da generacija Z traži fleksibilnost i sa druge strane, da se kompanija isto tako i njima malo prilagođava i menja."
Da li su starije generacije onda u prednosti, ili ne, kada je posao u pitanju?
"Mi danas u jednom sistemu imamo čak četiri generacije zajedno, i to vrlo često. Bumere koji još uvek rade, X generaciju, milenijalce, pa generaciju Z. I zamislite koliko je to zapravo lepo da ima toliko razlike na jednom mestu i koliko bi to trebalo da se zapravo nadopunjuje i da čini onako sistem zdravijim. Ali potrebno je da uskladimo sve te želje i potrebe. Naravno da neko sa iskustvom, koje mlađi kolega nema, donosi mudrost i stabilnost. Ali to nije automatska prednost, jer sa druge strane dolaze brzina, svežina, nove ideje i tehnologije. Tako da, prednost je tu ako umete da je iskoristite."
Kako izgleda dobar oglas za posao?
"Kada kreiramo oglas, razmišljamo o tome ko želimo da se prijavi. Moramo da pokažemo da vrednujemo, recimo, timsku kulturu, da nudimo prilike za rast i razvoj. Nekada smo nailazili na oglase u kojima piše 'redovna primanja'. Pa zamislite... Oglas treba da bude mesto koje će da pokaže kandidatu da on želi da radi u našem sistemu, kakvo smo mi okruženje, šta mi vrednujemo, šta mi nudimo i šta ćeš ti dobiti ukoliko dođeš kod nas da radiš. Ali ono što je još važnije od toga jeste da, kada odaberemo tu osobu i ona počne da radi, zaista vidi sve to što je u oglasu i pisalo."
Kako izgleda traženje posla preko oglasa?
"Traženje posla je full time posao, vi njemu morate da se posvetite, da odvojite vreme, i neka statistika koja se ne menja jeste da bi vi trebalo da konkurišete minimum na dvadesetak oglasa, da biste bili pozvani na jedan razgovor. Naravno, nije oglas za posao mesto gde vi donosite odluku da li ćete se prijaviti ili ne, ako u startu krenete da sklanjate neke oglase, neće vam ostati dovoljno mesta na koja možete da se prijavite. Odluku da li želite negde da radite donosite na razgovoru. Kad vidite sagovornika, kad vidite šta vas on pita, na koji način se ophodi prema vama, da li vam daje povratnu informaciju, da li se javio na vreme, kako je predstavio kompaniju. Tu vi možete da vidite, u stvari, da li je to dobro mesto za vas."
Kako se pripremiti za razgovor za posao? Šta bi bile česte greške?
"Dosta se bavimo asistencijom i savetovanjem pred razgovor, jer priprema je 50% odrađenog posla. Dešava se da ljudi odu na razgovor za posao, a da nemaju pojma gde su došli, da nisu oglas pre toga pročitali. Pročitajte prvo na internetu o samoj kompaniji, pitajte ljude oko vas da li poznajete nekoga ko možda radi u toj kompaniji, da vidite šta će vam reći. Raspitajte se, a onda dobro pogledajte oglas, vidite šta se traži i razmislite o sebi kako vi možete sebe da predstavite u skladu sa tim pitanjima."
"Takođe je važno i da razmislite šta ne biste voleli da vas pitaju na razgovoru za posao, pa nađite odgovore i na ta pitanja. Tada ćete biti potpuno spremni."
Ima li nekih zabavnih primera iz prakse?
"Za jednu kompaniju smo radili online prijave, i kandidati su popunjavali kratki obrazac sa motivacijom. I dobili smo lepu, kratku motivaciju, neko je napisao da oduvek zna za tu kompaniju, srećan je što dolaze na tržište, kao mali je u povratku sa mora uvek svraćao kod njih da vidi šta imaju. I pomislimo, baš lepo, hajde da ga zovemo. Kandidat kaže da nema pojma o čemu pričamo kada smo pomenuli motivaciono pismo, i da ga nije pisao on, već njegova mama..."
Šta nam je najveća motivacija kada se odlučujemo za posao?
"Zarada jeste faktor broj jedan, kada dolazimo u neku kompaniju. Ali značajno je znati da plata drži zadovoljstvo možda šest meseci. Posle toga se vi navikavate na platu, na standard, i možete opet postati nezadovoljni. Zapravo su međuljudski odnosi jako bitni. Generaciji Z, što istraživanja pokazuju, važno je i kakva je kompanija, šta je njena zaostavština, efekat na zajednicu. Mlade generacije, recimo, trenutno ne žele da rade u kompanijama čije proizvode smatraju nezdravim, ili da ne čine čoveku dobro."
"Ali motivacija platom zavisi od životnog trenutka u kom se nalazimo. Na početku karijere, skupljamo znanje, ali onda dođu godine kada formiramo porodicu, kupujemo stan... Onda postaje jako značajna. Ali u jednom trenutku se umorimo i kažemo sebi, ma čekaj, važno mi je da radi u zdravoj sredini, da odem sa posla i ne razmišljam, nema tih para koje će to nadomestiti."
Da li je važan i balans posla i privatnog života?
"Naravno, i tu se opet dotičemo dosta i i tih generacijskih razlika. Pre 20-25 godina, dolazile su posle duge pauze internacionalne kompanije na naše tržište i mi smo svi jako bili srećni da dobijemo priliku da u njima radimo, učimo i razvijamo se. Spremni da radimo 24/7, da se time hvalimo, ko više radi, ko je ostao na poslu do 20, a ko do 21h. Kasnije smo shvatili da je to previše, i da ne može tako da se živi."
"A onda je došla mlada generacija koja neće da radi posle 17 časova. Oni prosto žele svoje radno vreme ili žele da rade noću da bi danju mogli da spavaju, da bi danju mogli da završavaju neke svoje stvari. Kandidati danas insistiraju na balansu između poslovnog i privatnog života, što znači da ja tokom dana imam vremena i za sebe i za svoje privatne obaveze, ali i za čistu zabavu. OK je da povremeno radim nešto više, ili prekovremeno, ali to ne može da se podrazumeva. I kompanije koje i dalje gaje taj način rada u sve većem su problemu sa time da uspevaju da zaposle najkvalitetnije kadrove."
Kako se kompanije snalaze u selekciji i zadržavanju dobrih kandidata?
"Najviše se danas bave time kako da privuku i zadrže talente. Ako nema dobre kulture i odnosa, nema zadržavanja kadra, novac tu nije dugoročni faktor. Imamo primer na našem tržištu, velikih kompanija koje su davale izuzetne i vanredne uslove rada i kompenzacije, gde su se kandidati koje poznajemo na tržištu kao neke od najvećih stručnjaka zadržavali ne duže od tri meseca, baš zato što ovo drugo nije bilo kako treba."
Kako transparentnost i otvorena komunikacija utiču na zadržavanje ljudi u kompanijama?
"Utiču puno i sve više, to su danas važne teme - otvorena komunikacija, pridržavanje dogovora i razgovor o svemu. To svaki čovek ceni, jer ako se osvrnemo na naše privatne živote i pomislimo šta tu očekujemo od prijatelja, od partnera, od porodice, jednako je ono što tražimo na poslu, jer mi tamo provodimo minimum osam sati dnevno", zaključila je Milena Manojlović Kostenjak.
BONUS VIDEO: Miloš Turinski iz "Infostuda" u MONDO podkastu "Keš ekspert"!
(MONDO)
