Prema podacima Svetskog saveta za zlato, globalni ETF fondovi vezani za zlato u aprilu ove godine zabeležili su neto prilive od oko 6,6 milijardi američkih dolara. To je najviši mesečni priliv još od kraja 2022. godine, a dolazi nakon perioda u kojem su investitori prethodno povlačili kapital i beležili odlive.
Samo mesec dana ranije, tržište je bilo u fazi realizacije profita, dok se sada, kako pokazuju podaci, kapital ponovo snažno vraća u zlato, što otvara pitanje da li se ovaj plemeniti metal ponovo pozicionira kao ključna "sigurna luka" u neizvesnim ekonomskim uslovima.
"ETF prilivi i odlivi dolaze od velikih institucionalnih investitora. To su penzioni fondovi i veliki investitori koji žele da se zaštite na isti način kao i svi koji kupuju investiciono zlato, ali oni trguju ETF-om jer je to mnogo brže. Sve se završava u minut. Vi kupujete poziciju koja na papiru predstavlja, recimo, jedan gram zlata, ali fizički vi ne posedujete ništa“, rekao je Hristov.
On je pojasnio da se ETF često naziva i "papirnim zlatom", jer investitor nema realnu kontrolu nad fizičkom imovinom, već samo finansijsku izloženost ceni zlata.
Azija kao ključni pokretač tržišta zlata
Jedno od ključnih pitanja koje se otvara jeste i uloga Azije u globalnom tržištu, pre svega Kine i Indije, koje se sve češće pominju kao glavni generatori tražnje. Hristov ocenjuje da je reč o globalnom trendu, ali da upravo ova tržišta imaju presudan uticaj zbog svoje veličine i specifičnih potrošačkih navika.
"Mislim da je to globalni trend, ali Kina i Indija su izuzetno velika tržišta koja u realnosti diktiraju dešavanja. Kina je jedan od najvećih igrača u investicionom zlatu i srebru i to tržište je ogromno. Ono što se dešava u Indiji je posebno zanimljivo jer pokazuje da zlato postaje sve skuplje kao aktiv, pa ljudi sve manje kupuju nakit, a sve više investiciono zlato", naveo je on.
Dodaje i da se menja i sama percepcija zlata - od simboličnog i statusnog elementa ka čistom finansijskom instrumentu.
Ključ je u likvidnosti i sigurnosti
Stručnjak posebno ističe razliku između fizičkog i ETF zlata, naglašavajući da fizičko zlato ima prednost u direktnom vlasništvu i odsustvu posrednika.
"ETF nije toliko dobra opcija za običnog investitora. Kod fizičkog investicionog zlata nema treće strane. Kada kupite fizičko zlato, vi ga držite kod sebe i možete ga prodati bilo gde u svetu, u bilo kom trenutku. Kod ETF-a ste vezani za berzu ili platformu koja vam ga je prodala i koja mora da vam obezbedi otkup u budućnosti", objasnio je Hristov.
On dodaje da je važan i izbor brenda i porekla zlata, jer to utiče na likvidnost na tržištu. Iako je zlato u prethodnom periodu dostizalo istorijske maksimume, interesovanje investitora ne jenjava.
Hristov smatra da kratkoročne oscilacije ne treba da budu presudne za odluku o ulaganju.
"Mislim da je uvek pravi trenutak da se investira. Ne treba ulagati sav novac u zlato, ali deo uštede bi uvek trebalo pretvoriti u investiciono zlato. Da li je cena tri ili pet odsto viša ili niža - to u dugoročnom periodu od tri do pet godina postaje zanemarljivo, jer zlato ima tendenciju rasta", rekao je on.
Srebro kao potencijalna investicija budućnosti
Osim zlata, sve češće se govori i o srebru kao alternativi, posebno zbog njegove industrijske upotrebe. Hristov ocenjuje da bi srebro u narednim godinama moglo da dobije na vrednosti zbog rastuće potražnje u industriji.
"Srebro je industrijski metal i koristi se u mnogim sektorima - od elektronike do tehnologije. Postoji realna mogućnost da u budućnosti dođe do nestašice srebra, što bi povećalo njegovu cenu. Moj savet je da se deo sredstava uloži i u srebro, ali uz dugoročnu perspektivu", naveo je on.
Sagovornik Euronews Srbija poručuje da je ključ ulaganja u plemenite metale u dugoročnom pristupu, a ne u pokušaju da se "pogodi trenutak" na tržištu.
I zlato i srebro, prema njegovim rečima, ostaju pre svega instrumenti zaštite vrednosti, a ne kratkoročne spekulacije.
BONUS VIDEO:
(Euronews/Mondo)
