Narodna banka Srbije iznenadila je tržišta u četvrtak, većim smanjenjem kamatne stope od očekivanog, piše danas londonski Fajnenšel tajms.
Ugledni ekonomski list podseća da je Srbija prva evropska zemlja koja je ovog leta snizila kamatne stope, kao odgovor na dužničku krizu u evrozoni.
NBS je smanjila referentnu kamatnu stopu za dodatnih 0,75 procentnih poena, tako da ona sada iznosi deset odsto, dok su analitičari prognozirali rezanje od 0,25 procentnih poena.
Jučerašnje smanjenje kamatne stope peto je zaredom i izazvalo je zabrinutost oko mogućeg slabljenja dinara, što je veliki problem u zemlji koja ima pozamašan spoljni dug. Srpska valuta je, međutim, zasad u porastu, ističe FT.
Centralna banka Srbije je naglasila da je, uz pad domaće inflacije, ispravno usredsrediti se na dužničku krizu u evrozoni i njen uticaj na domaću privredu.
Londonski poslovni dnevnik citira ocenu NBS da će, "usled rasta neizvesnosti oko dužničke krize u nekim zemljama evrozone, tempo globalnog privrednog rasta biti znatno sporiji nego što se to donedavno očekivalo. Mnoge države revidiraju svoje prognoze rasta za ovu i iduću godinu naniže. Posledice po Srbiju su niža izvozna tražnja i slabiji ekonomski rast, kao i jačanje dezinflatornih pritisaka".
"U atmosferi globalne ekonomske neizvesnosti, podrška makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti data je u vidu sigurnosnog stend-baj aranžmana sa MMF-om, kao i potvrde stabilnog državnog kreditnog rejtinga", citira list navode NBS.
Iako je od juna kamatna stopa snižena za 1,75 procentnih poena, dinar nije oslabio koliko se očekivalo, tako da je od početka juna pao za deset odsto, ali i porastao za 5,5 odsto od 1. januara, pa kurs sada iznosi 74,86 dinara za dolar.
Kao što je prenela njujorška finansijska agencija Blumberg, inflacija je u Srbiji u septembru usporila na 9,3 odsto, nakon što je u aprilu dostigla rekordnih 14,7 odsto, mada je i dalje iznad ciljne stope od 4,5 odsto (plus/minus 1,5 odsto) do kraja 2011, kao i četiri odsto (plus/minus 1,5 odsto) do kraja 2012.
Tim MMF-a koji je ove i sledeće nedelje u poseti Beogradu, predviđa privredni rast od dva odsto za 2011, što je prema standardima EU razumno smanjenje, ali je takav rast ipak spor za zemlju u kojoj vlada velika nezaposlenost i koja se nalazi u problematičnom ćošku Evrope koji se nada da će pridruživanjem Uniji premostiti veliku razliku u primanjima između zemalja Balkana i zapadne Evrope, zaključuje Fajnenšel tajms.
(Tanjug)
NBS je smanjila referentnu kamatnu stopu za dodatnih 0,75 procentnih poena, tako da ona sada iznosi deset odsto, dok su analitičari prognozirali rezanje od 0,25 procentnih poena.
Jučerašnje smanjenje kamatne stope peto je zaredom i izazvalo je zabrinutost oko mogućeg slabljenja dinara, što je veliki problem u zemlji koja ima pozamašan spoljni dug. Srpska valuta je, međutim, zasad u porastu, ističe FT.
Centralna banka Srbije je naglasila da je, uz pad domaće inflacije, ispravno usredsrediti se na dužničku krizu u evrozoni i njen uticaj na domaću privredu.
Londonski poslovni dnevnik citira ocenu NBS da će, "usled rasta neizvesnosti oko dužničke krize u nekim zemljama evrozone, tempo globalnog privrednog rasta biti znatno sporiji nego što se to donedavno očekivalo. Mnoge države revidiraju svoje prognoze rasta za ovu i iduću godinu naniže. Posledice po Srbiju su niža izvozna tražnja i slabiji ekonomski rast, kao i jačanje dezinflatornih pritisaka".
"U atmosferi globalne ekonomske neizvesnosti, podrška makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti data je u vidu sigurnosnog stend-baj aranžmana sa MMF-om, kao i potvrde stabilnog državnog kreditnog rejtinga", citira list navode NBS.
Iako je od juna kamatna stopa snižena za 1,75 procentnih poena, dinar nije oslabio koliko se očekivalo, tako da je od početka juna pao za deset odsto, ali i porastao za 5,5 odsto od 1. januara, pa kurs sada iznosi 74,86 dinara za dolar.
Kao što je prenela njujorška finansijska agencija Blumberg, inflacija je u Srbiji u septembru usporila na 9,3 odsto, nakon što je u aprilu dostigla rekordnih 14,7 odsto, mada je i dalje iznad ciljne stope od 4,5 odsto (plus/minus 1,5 odsto) do kraja 2011, kao i četiri odsto (plus/minus 1,5 odsto) do kraja 2012.
Tim MMF-a koji je ove i sledeće nedelje u poseti Beogradu, predviđa privredni rast od dva odsto za 2011, što je prema standardima EU razumno smanjenje, ali je takav rast ipak spor za zemlju u kojoj vlada velika nezaposlenost i koja se nalazi u problematičnom ćošku Evrope koji se nada da će pridruživanjem Uniji premostiti veliku razliku u primanjima između zemalja Balkana i zapadne Evrope, zaključuje Fajnenšel tajms.
(Tanjug)
