Predsednik Srbije, premijer, guverner Narodne banke Srbije, bankari i privrednici sastali su se danas kako bi raspravili šta nam je činiti protiv nadolazeće ekonomske krize.
Boris Tadić izjavio je nakon sastanka da će Srbija reagovati na vreme kako bi predupredila efekte novog talasa ekonomske krize čiji se udar očekuje sledeće godine.
"Potrošićemo veliku energiju kako bismo minimizovali efekte krize, otvorili nova radna mesta i sačuvali ona koja već postoje", reakao je Tadić.
On je istakao da veruje da će Srbija i dogodine ostvariti pozitivan privredni rast.
"Ovaj sastanak se događa u trenutku kada 2012. možemo očekivati ekonomski udar i on je već započeo, ali važno je da se Srbija nosi sa krizom. Ostvarićemo pozitivan privredni rast i ove a verujem i sledeće godine", rekao je Tadić.
Predsednik je istakao da će se mnoge zemlje suočiti sa novim talasom recesije i čak udvostručavanjem nezaposlenosti, ali da će Srbija iskorišćavanjem svih unutrasnjih resursa i privlačenjem ivestitora izbeći takvu sudbinu.
"Postoji izvesna mogućnost da neka preduzeća koja ne mogu da opstanu u zemljama sa visokom cenom rada dođu u Srbiju, i to se već dešava", rekao je Tadić, ali i istakao da, bez obzira ne sve mere koje će biti preduzete, ne treba građanima davati obećanja, budući da niko više nema pouzdane parametre na kojima bi ta obećanja mogao da temelji.
"Kakav će biti naš uspeh najbolje je da ne obećavam građanima, dosta je bilo obećanja, došlo je vreme da se ponašamo na drugačiji način jer niko ne može da predvidi kako će izgledati svetska ekonomija, bezbednost i politika", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije poručio je da će on sam, ali i predstavnici vlade narednih dana razgovarati sa potencijalnim stranim investitorima.
Prema njegovim rečima, i preduzeća i sindikati treba da preuzmu svoj deo odgovornosti i da doprinesu postizanju saglasnosti oko mera ekonomske politike.
Predsednik Tadić je istakao da je Srbija, kao i čitav svet, povezana sa ekonomskom situacijom u EU, i da se pažljivo prate dešavanja u zemljama evrozone sa kojima Srbija ima najveću ekonomsku saradnju, ali i situacija na području Cefta sporazuma.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je dogovoreno da Narodna banka Srbije donese određene odluke koje će omogućiti bolju likvidnost u bankarskom sistemu putem izmene klasifikacije za pojedine kategorije kredita.
Cvetković je posle satanka istakao da je dogovoreno da to bude prvi u nizu sastanaka koji će se održavati u narednom periodu na mesečnom nivou.
Prema rečima Cvetkovića, biće formirana uža grupa sastavljena od dva predstavnika banaka, dva predstavnika privrede i guvernera i premijera, koji će se sastajati zajedno sa predstavnicima sindikata kako bi se obezbedilo da Srbija sa što manje troškova prođe kroz krizu i da se obezbedi makroekonomska stabilnost.
Premijer je naglasio da je sastanak u Palati Srbije bio konstruktivan i da je bilo reči o trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, ali i o tome kako se suprotstaviti potencijalnoj ekonomskoj krizi i prelivanju problema iz evrozone.
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da postoji prostor da se izvrši korekcija odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka, što treba da omogući jednostavnije kreditiranje srednjih preduzeća koja imaju probleme sa likvidnošću.
On je je upozorio da je na sastanku koji je trajao oko četiri sata ipak zaključeno da inicijativa za smanjenje obavezne rezerve banaka nije korak u dobrom pravcu.
Šoškić je rekao da se razgovaralo o zahtevima privrede da se izvrši relaksacija bankarskog sektora na način da se ne ugrozi njegova stabilnost.
Prema njegovim rečima, taj predlog razmatraće NBS u ponedeljak.
Zahvalivši predsedniku i premijeru Srbije na inicijativi da se održi ovakav sastanak, Šoškić je istakao da je vođen otvoren i konstruktivan razgovor.
Predsednik kompanije "PSP Farman" Branislav Grujić, koji je koordinator Pokreta privrednika Srbije, izjavio je da je na sastanku "pomeren led" u pravcu rešavanja problema privrede.
Grujić je objasnio da je konkretno dogovoreno smanjenje obavezne rezerve za određenu kategoriju zajmova, pre svega za srednja preduzeća.
On je kazao da privrednici očekuju da se na taj način poveća likvidnost tog sektora tako što će se osloboditi dodatna novčana sredstva koja će banke plasirati kroz povoljnije kredite.
(Tanjug)
"Potrošićemo veliku energiju kako bismo minimizovali efekte krize, otvorili nova radna mesta i sačuvali ona koja već postoje", reakao je Tadić.
On je istakao da veruje da će Srbija i dogodine ostvariti pozitivan privredni rast.
"Ovaj sastanak se događa u trenutku kada 2012. možemo očekivati ekonomski udar i on je već započeo, ali važno je da se Srbija nosi sa krizom. Ostvarićemo pozitivan privredni rast i ove a verujem i sledeće godine", rekao je Tadić.
Predsednik je istakao da će se mnoge zemlje suočiti sa novim talasom recesije i čak udvostručavanjem nezaposlenosti, ali da će Srbija iskorišćavanjem svih unutrasnjih resursa i privlačenjem ivestitora izbeći takvu sudbinu.
"Postoji izvesna mogućnost da neka preduzeća koja ne mogu da opstanu u zemljama sa visokom cenom rada dođu u Srbiju, i to se već dešava", rekao je Tadić, ali i istakao da, bez obzira ne sve mere koje će biti preduzete, ne treba građanima davati obećanja, budući da niko više nema pouzdane parametre na kojima bi ta obećanja mogao da temelji.
"Kakav će biti naš uspeh najbolje je da ne obećavam građanima, dosta je bilo obećanja, došlo je vreme da se ponašamo na drugačiji način jer niko ne može da predvidi kako će izgledati svetska ekonomija, bezbednost i politika", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije poručio je da će on sam, ali i predstavnici vlade narednih dana razgovarati sa potencijalnim stranim investitorima.
Prema njegovim rečima, i preduzeća i sindikati treba da preuzmu svoj deo odgovornosti i da doprinesu postizanju saglasnosti oko mera ekonomske politike.
Predsednik Tadić je istakao da je Srbija, kao i čitav svet, povezana sa ekonomskom situacijom u EU, i da se pažljivo prate dešavanja u zemljama evrozone sa kojima Srbija ima najveću ekonomsku saradnju, ali i situacija na području Cefta sporazuma.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je dogovoreno da Narodna banka Srbije donese određene odluke koje će omogućiti bolju likvidnost u bankarskom sistemu putem izmene klasifikacije za pojedine kategorije kredita.
Cvetković je posle satanka istakao da je dogovoreno da to bude prvi u nizu sastanaka koji će se održavati u narednom periodu na mesečnom nivou.
Prema rečima Cvetkovića, biće formirana uža grupa sastavljena od dva predstavnika banaka, dva predstavnika privrede i guvernera i premijera, koji će se sastajati zajedno sa predstavnicima sindikata kako bi se obezbedilo da Srbija sa što manje troškova prođe kroz krizu i da se obezbedi makroekonomska stabilnost.
Premijer je naglasio da je sastanak u Palati Srbije bio konstruktivan i da je bilo reči o trenutnoj ekonomskoj situaciji u zemlji, ali i o tome kako se suprotstaviti potencijalnoj ekonomskoj krizi i prelivanju problema iz evrozone.
Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je da postoji prostor da se izvrši korekcija odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka, što treba da omogući jednostavnije kreditiranje srednjih preduzeća koja imaju probleme sa likvidnošću.
On je je upozorio da je na sastanku koji je trajao oko četiri sata ipak zaključeno da inicijativa za smanjenje obavezne rezerve banaka nije korak u dobrom pravcu.
Šoškić je rekao da se razgovaralo o zahtevima privrede da se izvrši relaksacija bankarskog sektora na način da se ne ugrozi njegova stabilnost.
Prema njegovim rečima, taj predlog razmatraće NBS u ponedeljak.
Zahvalivši predsedniku i premijeru Srbije na inicijativi da se održi ovakav sastanak, Šoškić je istakao da je vođen otvoren i konstruktivan razgovor.
Predsednik kompanije "PSP Farman" Branislav Grujić, koji je koordinator Pokreta privrednika Srbije, izjavio je da je na sastanku "pomeren led" u pravcu rešavanja problema privrede.
Grujić je objasnio da je konkretno dogovoreno smanjenje obavezne rezerve za određenu kategoriju zajmova, pre svega za srednja preduzeća.
On je kazao da privrednici očekuju da se na taj način poveća likvidnost tog sektora tako što će se osloboditi dodatna novčana sredstva koja će banke plasirati kroz povoljnije kredite.
(Tanjug)
