Evropska unija namerava da donese opsežni program za smanjenje nezaposlenosti do 2020. godine, piše dnevnik "Zidojče cajtung".
Pozivajući se na još neobjavljeni nacrt programa koji je u nadležnosti komesara za socijalnu politiku Lasla Andora, list navodi da program treba da bude kombinacija opsežnih reformi tržišta rada u zemljama EU i finansijske potpore.
Ovaj potez treba da bude, kako piše nemački list, odgovor na kritike koji se upućuju EU da je strogim programima štednje ugrozila rast i time izazvala porast nezaposlenosti u nizu EU-država.
Nezaposlenost u EU dostigla je rekordni nivo. U nizu zemalja danas je mnogo manje radnih mesta nego pre otpočinjanja krize. Zaposlenost je veća samo u Luksemburgu, Poljskoj, Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Švedskoj i na Kipru i Malti.
Da bi se olakšalo otvaranje planiranih novih radnih mesta, EU želi da nacionalna tržišta rada u potpunosti otvori za građane iz svih zemalja članica.
Komesar za socijalna pitanja želi, između ostalog, da građanima Rumunije i Bugarske omogući isti tretman kakav imaju svi ostali. Za sada u devet zemalja EU, među njima i Nemačkoj, državljanima ove dve zemlje nije moguć pristup tržištu rada.
Ubuduće bi i u javnim službama otvorena radna mesta mogla da se popunjavaju kvalifikovanim državljanima drugih EU-zemalja, predviđa nacrt programa zapošljavanja u EU.
Pored toga, kako prenosi nemački list, EU se zalaže i za uvođenje minimalnih zarada koje bi, naravno, od branše do branše morale da se razlikuju. Pored toga, u čitavoj EU trebalo bi da važi sistem priznavanja inostranih stručnih kvalifikacija i diploma.
U zemljama EU bez posla je u martu bilo 24,5 miliona ljudi, od toga 17 miliona u 17 država-članica evro-zone, što je stopa nezaposlenosti od 10,8 odsto.
Od proleća 2011. je broj nezaposlenih u EU u proseku rastao za 200.000 mesečno.
Najgora situacija je u krizama najviše pogođenim zemljama juga EU. U Grčkoj i Španiji stopa nezaposlensti iznosi 23, 6 odsto. Polovina mladih Španaca i više od polovine mladih Grka je bez posla.
Najnižu stopu nezaposlenosti u EU imaju Austrija (4,2 odsto), Holandija (4,9), Luksemburg (5,2 odsto) i Nemačka (5,7 odsto).
(Tanjug)
Ovaj potez treba da bude, kako piše nemački list, odgovor na kritike koji se upućuju EU da je strogim programima štednje ugrozila rast i time izazvala porast nezaposlenosti u nizu EU-država.
Nezaposlenost u EU dostigla je rekordni nivo. U nizu zemalja danas je mnogo manje radnih mesta nego pre otpočinjanja krize. Zaposlenost je veća samo u Luksemburgu, Poljskoj, Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Švedskoj i na Kipru i Malti.
Da bi se olakšalo otvaranje planiranih novih radnih mesta, EU želi da nacionalna tržišta rada u potpunosti otvori za građane iz svih zemalja članica.
Komesar za socijalna pitanja želi, između ostalog, da građanima Rumunije i Bugarske omogući isti tretman kakav imaju svi ostali. Za sada u devet zemalja EU, među njima i Nemačkoj, državljanima ove dve zemlje nije moguć pristup tržištu rada.
Ubuduće bi i u javnim službama otvorena radna mesta mogla da se popunjavaju kvalifikovanim državljanima drugih EU-zemalja, predviđa nacrt programa zapošljavanja u EU.
Pored toga, kako prenosi nemački list, EU se zalaže i za uvođenje minimalnih zarada koje bi, naravno, od branše do branše morale da se razlikuju. Pored toga, u čitavoj EU trebalo bi da važi sistem priznavanja inostranih stručnih kvalifikacija i diploma.
U zemljama EU bez posla je u martu bilo 24,5 miliona ljudi, od toga 17 miliona u 17 država-članica evro-zone, što je stopa nezaposlenosti od 10,8 odsto.
Od proleća 2011. je broj nezaposlenih u EU u proseku rastao za 200.000 mesečno.
Najgora situacija je u krizama najviše pogođenim zemljama juga EU. U Grčkoj i Španiji stopa nezaposlensti iznosi 23, 6 odsto. Polovina mladih Španaca i više od polovine mladih Grka je bez posla.
Najnižu stopu nezaposlenosti u EU imaju Austrija (4,2 odsto), Holandija (4,9), Luksemburg (5,2 odsto) i Nemačka (5,7 odsto).
(Tanjug)
