Guverner NBS kaže da će pad dinara u velikoj meri da se zaustavi kada se formira nova vlada.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izrazio je danas uverenje da će pritisci na slabljenje dinara prema evru u velikoj meri prestati u trenutku kada se formira nova vlada, koja bi trebalo da intenzivira reforme, pre svega u domenu fiskalne konsolidacije.
"To znači da je potrebno da se što pre u potrebnoj meri dovedu u ravnotežu prihodi i rashodi naše zemlje, ne samo u ovoj godini, nego i u budućem periodu, i ono što je vrlo važno da se donese jedan aktivan program koji bi doveo do toga da se javni dug zemlje vrati ispod nivoa koji je zacrtan u Zakonu o budžetskom sistemu na 45 odsto BDP-a", rekao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
On je naveo da neizvesnost oko toga da li će vlada nastaviti reformski put i u kom roku utiče na jednu vrstu nervoze i neizvesnosti kod međunarodnih investitora koji jednim značajnim delom finansiraju javni dug naše zemlje i prisutni su i u hartijama od vrednosti koje emituje Srbija i na domaćem i na međunarodnom tržištu.
Guverner je istakao da je u poslednja dva dana pritisak na slabljenje dinara na deviznom tržištu povećan i da je NBS u poslednja tri radna dana intervenisala sa 140 miliona evra.
"To je neobično visok nivo intervencija, mnogo više nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu, ali takođe očekujemo da je to privremenog karaktera, pre svega zbog te neizvesnosti koja postoji oko toga da li će i kojom dinamikom Srbija nastaviti svoj reformski put", precizirao je Šoškić.
"Verujem da će, posle pozitivnih informacija koje očekujem da će uslediti po pitanju reformskog opredeljenja naše zemlje i brzine formiranja vlade, ti pritisci da se smanje i nestanu", dodao je on.
Šoškić je napomenuo da je, sa današnjim intervencijama, NBS od početka godine intervenisala sa 978,5 miliona evra, "što su izuzetno veliki iznosi i NBS ne može tim intenzitetom intervenisati dugoročno".
"Mi smo svesno ušli u taj proces pre svega da ne bismo dozvolili da nagle promene kursa utiču na kretanje cena, dakle da ne destabilizujemo inflaciju, da se u većoj meri ne odraze na sposobnost domaće privrede i građana da izmiruju svoje obaveze, odnosno da se taj efekat ne prelije na manji strepen finansijske stabilnosti i da ne utiču na nepovoljno kretanje našeg javnog duga prema BDP-u", rekao je guverner.
Prema rečima Šoškića, te intervencije opravdane su u skladu sa očekivanjima NBS da će se formiranjem nove vlade, i njenim jasnim, reformskim koracima u narednom periodu, stvoriti uslovi za stabilizaciju i da ne dođemo u poziciju da znatno viši nivoi deviznog kursa ugroze inflacioni cilj za ovu godinu i finansijsku stabilnost zemlje.
On je ukazao da postoji nivo ispod kojeg NBS neće trošiti devizne rezerve na intervencije na deviznom tržištu naglasivši da se "mi nalazimo iznad tih parametara za ovu fazu godine" i da to zavisi od toga koliki nivo deviznih rezervi je potrebno imati u odnosu na uvoz naše zemlje, odnosno da se obezbedi likvidnost naše zemlje u plaćanju svojih obaveza u inostranstvu.
"Međutim, mi strogo vodimo računa da deviznim rezervama upravljamo racionalno, naš je mandat koji imamo po zakonu da to činimo, i svakako nećemo ugroziti deviznu likvidnost zemlje", istakao je Šoškić.
"Granica će zavisiti, pored ostalog, i od toga kako se kreću prilivi u sistem. Mi možemo imati i manje priliva od očekivanih što onda može i da smanji ukupno raspoloživi nivo koji NBS može racionalno da koristi za intervencije na deviznom tržištu".
"U svakom slučaju, pomno pratimo i kretanja i nivoe deviznih rezervi kojima raspolažemo i želimo da optimiziramo naše ponašanje u smislu da trošimo samo ono što smatramo da je opravdano i da ćemo sa tim intervencijama imati potencijalno koristi po pitanju ukupne cenovne i finansijske stabilnosti zemlje", zaključio je Šoškić.
(Tanjug)
"To znači da je potrebno da se što pre u potrebnoj meri dovedu u ravnotežu prihodi i rashodi naše zemlje, ne samo u ovoj godini, nego i u budućem periodu, i ono što je vrlo važno da se donese jedan aktivan program koji bi doveo do toga da se javni dug zemlje vrati ispod nivoa koji je zacrtan u Zakonu o budžetskom sistemu na 45 odsto BDP-a", rekao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
On je naveo da neizvesnost oko toga da li će vlada nastaviti reformski put i u kom roku utiče na jednu vrstu nervoze i neizvesnosti kod međunarodnih investitora koji jednim značajnim delom finansiraju javni dug naše zemlje i prisutni su i u hartijama od vrednosti koje emituje Srbija i na domaćem i na međunarodnom tržištu.
Guverner je istakao da je u poslednja dva dana pritisak na slabljenje dinara na deviznom tržištu povećan i da je NBS u poslednja tri radna dana intervenisala sa 140 miliona evra.
"To je neobično visok nivo intervencija, mnogo više nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu, ali takođe očekujemo da je to privremenog karaktera, pre svega zbog te neizvesnosti koja postoji oko toga da li će i kojom dinamikom Srbija nastaviti svoj reformski put", precizirao je Šoškić.
"Verujem da će, posle pozitivnih informacija koje očekujem da će uslediti po pitanju reformskog opredeljenja naše zemlje i brzine formiranja vlade, ti pritisci da se smanje i nestanu", dodao je on.
Šoškić je napomenuo da je, sa današnjim intervencijama, NBS od početka godine intervenisala sa 978,5 miliona evra, "što su izuzetno veliki iznosi i NBS ne može tim intenzitetom intervenisati dugoročno".
"Mi smo svesno ušli u taj proces pre svega da ne bismo dozvolili da nagle promene kursa utiču na kretanje cena, dakle da ne destabilizujemo inflaciju, da se u većoj meri ne odraze na sposobnost domaće privrede i građana da izmiruju svoje obaveze, odnosno da se taj efekat ne prelije na manji strepen finansijske stabilnosti i da ne utiču na nepovoljno kretanje našeg javnog duga prema BDP-u", rekao je guverner.
Prema rečima Šoškića, te intervencije opravdane su u skladu sa očekivanjima NBS da će se formiranjem nove vlade, i njenim jasnim, reformskim koracima u narednom periodu, stvoriti uslovi za stabilizaciju i da ne dođemo u poziciju da znatno viši nivoi deviznog kursa ugroze inflacioni cilj za ovu godinu i finansijsku stabilnost zemlje.
On je ukazao da postoji nivo ispod kojeg NBS neće trošiti devizne rezerve na intervencije na deviznom tržištu naglasivši da se "mi nalazimo iznad tih parametara za ovu fazu godine" i da to zavisi od toga koliki nivo deviznih rezervi je potrebno imati u odnosu na uvoz naše zemlje, odnosno da se obezbedi likvidnost naše zemlje u plaćanju svojih obaveza u inostranstvu.
"Međutim, mi strogo vodimo računa da deviznim rezervama upravljamo racionalno, naš je mandat koji imamo po zakonu da to činimo, i svakako nećemo ugroziti deviznu likvidnost zemlje", istakao je Šoškić.
"Granica će zavisiti, pored ostalog, i od toga kako se kreću prilivi u sistem. Mi možemo imati i manje priliva od očekivanih što onda može i da smanji ukupno raspoloživi nivo koji NBS može racionalno da koristi za intervencije na deviznom tržištu".
"U svakom slučaju, pomno pratimo i kretanja i nivoe deviznih rezervi kojima raspolažemo i želimo da optimiziramo naše ponašanje u smislu da trošimo samo ono što smatramo da je opravdano i da ćemo sa tim intervencijama imati potencijalno koristi po pitanju ukupne cenovne i finansijske stabilnosti zemlje", zaključio je Šoškić.
(Tanjug)
