Od 11 kompanija iz Srbije koliko se plasiralo na listu “Top 500 u centralnoj Evropi”, prve tri sui z energetskog sektora.
Na tradicionalnoj rang listi "Top 500 kompanija u centralnoj Evropi" revizorsko-konsultantske kuće "Diloit" (Deloitte) za 2011. našlo se 11 kompanija iz Srbije, koliko ih je bilo i prošle godine, a najbolje plasirana među njima je kompanija za trgovinu električnom energijom EFT, sa ostvarenim prihodom od 2,2 milijarde evra.
EFT se našla na 67. mestu te rang liste, koja se formira na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, saopštila je danas ta konsultantska kuća.
Od kompanija koje posluju na našem tržištu, druga je Naftna industrija Srbije (NIS) na 89. mestu, a treća Elektroprivreda Srbije (EPS) na 99. mestu.
"Telekom Srbija" se našao na 175. mestu, dok je "Delta" zauzela 188. mesto. "Deleze Srbija" je na 201. mestu, "Srbijagas" na 283, a bivši "Ju-Es stil Srbija" na 306. mestu, ispred kompanije "Viktorija grupa" koja je zauzela 462. mesto.
Kompanija "Merkator - S" je na 472. mestu, a "Tarket" na 484. mestu. Na top listi osiguravajućih društava prema bruto obračunatoj premiji nalazi se "Dunav osiguranje" koje je zauzelo 49. mesto.
Kao i proteklih godina, poljska naftna kompanija "PKN Orlen" sa prihodom od 25,9 milijardi evra i mađarski MOL sa 19 milijardi evra su zadržali vodeće pozicije na Diloitovoj listi, dok je češka "Škoda" na visokom trećem mestu već dve godine.
"Ukupan prihod od prodaje 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi sa te liste iznosio je više od 707 milijardi evra u 2011. godini, odnosno kompanije su zabeležile prosečan rast prihoda od 9,8 odsto i tako nastavile pozitivan trend rasta iz 2010", prokomentarisao je partner u "Diloitu" Žarko Mijović.
Iako ovi rezultati odaju utisak o ekonomskom ozdravljenju, prosečna neto dobit je opala za 3,5 odsto tokom 2011. godine, što ukazuje na ponovno usporavanje privrednog rasta, dodao je on.
Najveći broj centralno-evropskih kompanija dolazi iz sektora robe široke potrošnje i transporta, a po broju plasiranih firmi sledi ga energetski sektor.
Mijović je istakao da "sektor široke potrošnje prolazi kroz period burnih promena. Trend pada profitabilnosti kompanija s jedne strane, i pada kupovne moći s druge strane se i dalje nastavlja.
Kupovna moć građana sve više opada kao posledica jačanja evra u odnosu na dinar, a najavljena poskupljenja će je dodatno oslabiti".
Sasvim je izvesno da kompanije moraju da se prilagođavaju potrebama kupaca, a potrošači će vrlo sigurno i naredne 2013. godine nastaviti da vrlo racionalno troše. Na dalje rezultate ovog sektora primarno će uticati kretanje raspoloživog dohotka stanovništva i očekivanja po pitanju stabilnosti prihoda u budućnosti. Globalni uticaj će se primarno odražavati po pitanju cena energije i osnovnih sirovina, dodao je Mijović.
"Globalna privredna očekivanja za 2012. su lošija od onih koja su bila za 2011. i iz tog razloga se može očekivati da će kompanije primarno fokusirane na hranu i piće verovatno imati svetliju budućnost od onih usmerenih na proizvodnju dugoročnih dobara", ocenio je Mijović.
Na Diloitovoj listi 50 najvećih banaka na osnovu aktive i listi 50 vodećih osiguravajućih društava na osnovu bruto obračunate premije, u centralno-evropskom bankarskom sektoru i dalje vodeće mesto zauzima "PKO BP banka", kao najveća centralno-evropska banka.
Ta banka je ostvarila rast vrednosti aktive od 0,8 odsto i neto profit u iznosu od 924,1 miliona evra.
"Bankarski sektor Srbije u 2011. karakterišu zadovoljavajuća likvidnost i stepen kapitalizacije, adekvatan kapital bankarskog sektora od 19,1 odsto i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou", istakla je partner u "Diloitu" Nada Suđić.
"Usporavanje privrednog rasta Srbije, kao i nelikvidnost realnog sektora, odrazili su se međutim na smanjenje kreditne aktivnosti bankarskog sektora. Osim toga zabeležena je i tendencija stalnog rasta nekvalitetne aktive koja na kraju 2011. čini 19 odsto ukupnih (bruto) kredita" rekla je Suđić.
Ona je dodala da visok nivo nekvalitetne aktive i tendencija rasta kreditnih gubitaka, zajedno sa poskupljenjem domaćih i inostranih izvora finansiranja i neznatnim rastom ostalih kategorija prihoda i rashoda, ukazuju na značajne probleme kada je u pitanju oporavak profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u narednom periodu.
Poljsko osiguravajuće društvo PZU i dalje drži vodeću poziciju među osiguravajućim društvima, a sledi je češka Pojištovna.
Na listi 50 najuspešnijih osiguravajućih društava u centralnoj Evropi Dunav osiguranje je zadržalo istu poziciju od prošle godine i nalazi se na 49. mestu.
"Sektor osiguranja u Srbiji je i dalje nerazvijen, i nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije, kao i zemalja centralne i istočne Evrope. Ipak, tržište osiguranja u Srbiji i u 2011. godini, nastavlja, iako usporen, pozitivan trend razvoja", rekla je Suđić i dodala da je prema iznosu bruto obračunate premije, najveća osiguravajuća kuća je Dunav osiguranje, a slede je Delta Đenerali i DDOR.
(Tanjug)
EFT se našla na 67. mestu te rang liste, koja se formira na osnovu ostvarenih prihoda od prodaje, saopštila je danas ta konsultantska kuća.
Od kompanija koje posluju na našem tržištu, druga je Naftna industrija Srbije (NIS) na 89. mestu, a treća Elektroprivreda Srbije (EPS) na 99. mestu.
"Telekom Srbija" se našao na 175. mestu, dok je "Delta" zauzela 188. mesto. "Deleze Srbija" je na 201. mestu, "Srbijagas" na 283, a bivši "Ju-Es stil Srbija" na 306. mestu, ispred kompanije "Viktorija grupa" koja je zauzela 462. mesto.
Kompanija "Merkator - S" je na 472. mestu, a "Tarket" na 484. mestu. Na top listi osiguravajućih društava prema bruto obračunatoj premiji nalazi se "Dunav osiguranje" koje je zauzelo 49. mesto.
Kao i proteklih godina, poljska naftna kompanija "PKN Orlen" sa prihodom od 25,9 milijardi evra i mađarski MOL sa 19 milijardi evra su zadržali vodeće pozicije na Diloitovoj listi, dok je češka "Škoda" na visokom trećem mestu već dve godine.
"Ukupan prihod od prodaje 500 vodećih kompanija u centralnoj Evropi sa te liste iznosio je više od 707 milijardi evra u 2011. godini, odnosno kompanije su zabeležile prosečan rast prihoda od 9,8 odsto i tako nastavile pozitivan trend rasta iz 2010", prokomentarisao je partner u "Diloitu" Žarko Mijović.
Iako ovi rezultati odaju utisak o ekonomskom ozdravljenju, prosečna neto dobit je opala za 3,5 odsto tokom 2011. godine, što ukazuje na ponovno usporavanje privrednog rasta, dodao je on.
Najveći broj centralno-evropskih kompanija dolazi iz sektora robe široke potrošnje i transporta, a po broju plasiranih firmi sledi ga energetski sektor.
Mijović je istakao da "sektor široke potrošnje prolazi kroz period burnih promena. Trend pada profitabilnosti kompanija s jedne strane, i pada kupovne moći s druge strane se i dalje nastavlja.
Kupovna moć građana sve više opada kao posledica jačanja evra u odnosu na dinar, a najavljena poskupljenja će je dodatno oslabiti".
Sasvim je izvesno da kompanije moraju da se prilagođavaju potrebama kupaca, a potrošači će vrlo sigurno i naredne 2013. godine nastaviti da vrlo racionalno troše. Na dalje rezultate ovog sektora primarno će uticati kretanje raspoloživog dohotka stanovništva i očekivanja po pitanju stabilnosti prihoda u budućnosti. Globalni uticaj će se primarno odražavati po pitanju cena energije i osnovnih sirovina, dodao je Mijović.
"Globalna privredna očekivanja za 2012. su lošija od onih koja su bila za 2011. i iz tog razloga se može očekivati da će kompanije primarno fokusirane na hranu i piće verovatno imati svetliju budućnost od onih usmerenih na proizvodnju dugoročnih dobara", ocenio je Mijović.
Na Diloitovoj listi 50 najvećih banaka na osnovu aktive i listi 50 vodećih osiguravajućih društava na osnovu bruto obračunate premije, u centralno-evropskom bankarskom sektoru i dalje vodeće mesto zauzima "PKO BP banka", kao najveća centralno-evropska banka.
Ta banka je ostvarila rast vrednosti aktive od 0,8 odsto i neto profit u iznosu od 924,1 miliona evra.
"Bankarski sektor Srbije u 2011. karakterišu zadovoljavajuća likvidnost i stepen kapitalizacije, adekvatan kapital bankarskog sektora od 19,1 odsto i indeks koncentracije koji je ostao na relativno umerenom nivou", istakla je partner u "Diloitu" Nada Suđić.
"Usporavanje privrednog rasta Srbije, kao i nelikvidnost realnog sektora, odrazili su se međutim na smanjenje kreditne aktivnosti bankarskog sektora. Osim toga zabeležena je i tendencija stalnog rasta nekvalitetne aktive koja na kraju 2011. čini 19 odsto ukupnih (bruto) kredita" rekla je Suđić.
Ona je dodala da visok nivo nekvalitetne aktive i tendencija rasta kreditnih gubitaka, zajedno sa poskupljenjem domaćih i inostranih izvora finansiranja i neznatnim rastom ostalih kategorija prihoda i rashoda, ukazuju na značajne probleme kada je u pitanju oporavak profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u narednom periodu.
Poljsko osiguravajuće društvo PZU i dalje drži vodeću poziciju među osiguravajućim društvima, a sledi je češka Pojištovna.
Na listi 50 najuspešnijih osiguravajućih društava u centralnoj Evropi Dunav osiguranje je zadržalo istu poziciju od prošle godine i nalazi se na 49. mestu.
"Sektor osiguranja u Srbiji je i dalje nerazvijen, i nalazi se znatno ispod proseka zemalja članica Evropske unije, kao i zemalja centralne i istočne Evrope. Ipak, tržište osiguranja u Srbiji i u 2011. godini, nastavlja, iako usporen, pozitivan trend razvoja", rekla je Suđić i dodala da je prema iznosu bruto obračunate premije, najveća osiguravajuća kuća je Dunav osiguranje, a slede je Delta Đenerali i DDOR.
(Tanjug)
