Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović smatra da će deficit budžeta za narednu godinu umesto planiranih 3,6 odsto dostići 4,3 odsto BDP-a, jer će rashodi biti 25 milijardi dinara veći od plana, što je ministar finansija Mlađan Dinkić negirao i istakao da nema osnova za takve projekcije.

Na skupštinskom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja sredstava, Dinkić je rekao da je prihvatljiv predlog Fiskalnog saveta da Vlada kvartalno kontroliše sprovođenje budžeta, kao mera koja bi trebalo da omogući kontrolu da li se budžet sprovodi onako kako je i projektovan.

Petrović je na Odboru, gde se razmatrao predlog budžeta u načelu, uoči skupštinske rasprave koja bi trebalo da počne u petak, 23. novembra, rekao da je dobro što je deficit projektovan na 3,6 odsto BDP, navodeći da se to bazira na povećanju poreza i ograničavanju plata, ali da smatra da to nije dovoljno da bi deficit i bio smanjen na 3,6 odsto u sledećoj godini.

On je rekao i da Fiskalni savet pozdravlja planirano drastično smanjenje rashoda za šest odsto, ali da se postavlja pitanje da li će i to biti ostvaren.

Petrović je izrazio bojazan da će za kamate, za šta je planirano 90 milijardi dinara, možda biti potrebno dodatnih pet milijardi, i naveo da subvencije nisu značajno smanjenje osim za Fijat.

On smatra da će za oko pet milijardi dinara porezi na dobit biti manji nego što je planirano, i da će ukupno postojati jaz u budžetu od oko 25 milijardi dinara.

Kako se to ne bi desilo i kako bi se rashodi dodatno smanjili, Petrović predlaže da se smanje transferi lokalnim samouprava, pre svega dodatnih četiri milijarde dinara namenjenih za održavanje nekadašnjih regionalnih, a sada lokalnih puteva.

Druga mera, kako je objasnio, jeste čvrsta kontrola budžeta i da Vlada definiše kvartalne ciljeve i pre svega prati izvršenja budžeta kod najvećih ministarstava, odnosno da se nakon svakog kvartala utvrdi da li se budžet sprovodi.

Dinkić je naglasio da se ne slaže sa svim konstatacijama Fiskalnog saveta i da smatra da nema opasnosti da rashodi o kojima je Petrović govorio, budu veći od planiranih.

Govoreći o transferima lokalnim samoupravama, Dinkić je rekao da Fiskalni savet nema dobar uvid u finasije lokalnih samouprava, koje, kako je rekao, imaju dugove za kapitalne investicije zbog akumuliranih dugova iz ranijeg perioda kada su im transferi bili znatno manji.

On je rekao da će tako lokalne samouprave dobiti 2,3 milijarde više nego prošle godine i još četiri milijarde za održavanje puteva.

Dinkić je naveo da je činjenica da je u pojedinim lokalnim samoupravama došlo do povećanja administracije, ali da ne treba kazniti linearno sve, već utvrditi tačno gde se to dešavalo.

Ministar je rekao i da je predlogom budžeta promenjena struktura subvencija, da su povećane subvencije za poljoprivredu za 8,5 milijardi dinara, i da je budžet za tu oblast podignut na 4,5 odsto ukupnog budžeta.

Prema njegovim rečima, doći će i do smanjenja subvencija u privredi za 4,8 milijardi dinara kako zbog Fijata, tako i zbog manjeg izdvajanja za preduzeća u restruktuiranju.

On je rekao da nema bojazni i da tu dođe do neplanirano većih troškova, jer su subvencije realne, dok će kapitalne investicije biti veće za oko četiri milijarde.

Rashodi na kamate koji, kako je naveo, predstavljaju najneracionalniji trošak, biće oko 90 milijardi dinara u sledećoj godini, dok bi od 2014. godine trebalo da prestanu da rastu.

On je najavio i da će do prve polovine sledeće godine biti završen registar zaposlenih na svim nivoima, kako bi se racionalnije planirala sredstva.

Ministar očekuje i veću naplatu poreskih prihoda po osnovu zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga.

On je rekao i da je set mera koji je usvojen još u septembru počeo da daje efekte u ova dva meseca, pa podaci govore da budžetski deficit neće biti koliko je planirano rebalansom.

"Imamo već uštede na rashodima od planiranih rebalansom i veće ostvarenje na prihodima nego što je planirano rebalansom. Očekujemo da budžetski deficit za 2012. godinu bude za 20 milijardi dinara manji nego što je planirano rebalansom, a najveći deo potiče od ušteda na rashodima", rekao je Dinkić.

(Tanjug, foto: Tanjug/Sava Radovanović)