Vlada Srbije mora da reformiše radno zakonodavstvo kako bi smanjila nezaposlenost koja je kod radno sposobnog stanovništva veća od 50 odsto.
Ovako velika brojka, mnogo veća od one koju beleži zvanična statistika, pomenuta je u četvrtak na promociji studije "Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage".
Studija, koju je finansirao USAID, pokazala je da čak dve petine nezaposlenih posao nema duže od pet godina, kao i da je 2011. u Srbiji bilo samo 2,17 miliona zaposlenih - manje od polovine (45,5 odsto) radno aktivnog stanovništva.
Prema rečima autora studije, čak 40 odsto radno sposobnog stanovništva prestalo je da traži posao.
U studiji su dati i određeni predlozi za izmene Zakona o radu, poput produženja trajanja ugovora o radu na određeno vreme sa 12 na 24 ili 36 meseci, promene metode za obračun minimalne zarade, kao i pojednostavljenje procedura za otkaz.
Predloženo je i da se izmeni maksimalno ograničenje prekovremenog rada sa 10 sati sedmično, na 60 sati mesečno, omoguće moderniji oblici zapošljavanja kao što su rad u paru, rad na daljinu i da se pravo na otpremninu propiše samo za godine radnog staža provedene kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu.
U studiji se predlaže i da se ciklus preraspodele radnog vremena produži na 12 meseci, što podoguje sezonskim poslovima i da se omogući privremeni premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto do 30 dana bez promene ugovora u o radu.
Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović je rekao da će rešenja predložena u studiji biti uzeta u obzir, ocenivši da je veliki deo podudaran sa stavovima Ministartva.
"Ima i predloga koji definišu neka tržišta od kojih smo mi daleko. Ne možemo primenti rešenja koja se primenjuju u nekim liberalnijim sistemima", naveo je Martinović.
On je dodao da bi izmene Zakona o radu u skupštinskoj proceduri trebalo da se nađu u poslednjem kvartalu 2013. godine.
Kako je naveo, radna grupa za njihovu izradu je formirana, a u narednom periodu biće uključeni i novi članovi, dok će razgovori sa socijalnim partnerima otpočeti već u januaru 2013. godine.
Martinović je dodao da je budžetom za narednu godinu predviđeno 3,4 milijarde dinara za podršku samozapošljavanju, subvencije za zapošljavanje i obuke, ukazavši da sredstva treba opredeliti i za sufinansiranje lokalnih akcionih planova iz te oblasti.
Pozivajući se na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, on je rekao da je nezaposleno oko 750.000 ljudi, ali i da tržište rada nije potpuno pasivno, budući da je od početka godine zaposleno 100.000 građana.
Direktorka USAID misije u Srbiji Suzan Fritz je naglasila da je nezaposlenost jedan od najvećih izazova sa kojima se Srbija suočava, ukazavši da je stopa nezaposlenosti 26,2 odsto, dok su mladi posebno ugrožena kategorija.
Fritz je navela da je u Srbiji zaposleno 1,77 miliona ljudi što je manje od 25 odsto populacije, istakavši da taj broj treba povećati kako bi se održali penzijiski, zadravstveni i obrazovi sistem.
Ona je dodala da je u aprilu ove godine 70 odsto građana Srbije bilo primorano da pređe na sivo tržište rada, izrazivši nadu da će vlada sprovesti reforme neophodne za smanjenje nezaposlenosti.
U strategiji, koju je izradio Centar za liberalno-demokratske studije, predlaže se i ukidanje obaveze mesečnog obračuna zarada po učinku, kao nepotrebno administriranje, ponovno uvođenje disciplinske odgovornosti i da prvi deo odmora traje dve sedmice.
Jedan od predloga je i da se u slučaju nezakonitog otkaza zaposlenom omogući povratak na radno mesto uz umerenu otpremninu ili da primi punu naknadu za propuštenu zaradu.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Studija, koju je finansirao USAID, pokazala je da čak dve petine nezaposlenih posao nema duže od pet godina, kao i da je 2011. u Srbiji bilo samo 2,17 miliona zaposlenih - manje od polovine (45,5 odsto) radno aktivnog stanovništva.
Prema rečima autora studije, čak 40 odsto radno sposobnog stanovništva prestalo je da traži posao.
U studiji su dati i određeni predlozi za izmene Zakona o radu, poput produženja trajanja ugovora o radu na određeno vreme sa 12 na 24 ili 36 meseci, promene metode za obračun minimalne zarade, kao i pojednostavljenje procedura za otkaz.
Predloženo je i da se izmeni maksimalno ograničenje prekovremenog rada sa 10 sati sedmično, na 60 sati mesečno, omoguće moderniji oblici zapošljavanja kao što su rad u paru, rad na daljinu i da se pravo na otpremninu propiše samo za godine radnog staža provedene kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu.
U studiji se predlaže i da se ciklus preraspodele radnog vremena produži na 12 meseci, što podoguje sezonskim poslovima i da se omogući privremeni premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto do 30 dana bez promene ugovora u o radu.
Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović je rekao da će rešenja predložena u studiji biti uzeta u obzir, ocenivši da je veliki deo podudaran sa stavovima Ministartva.
"Ima i predloga koji definišu neka tržišta od kojih smo mi daleko. Ne možemo primenti rešenja koja se primenjuju u nekim liberalnijim sistemima", naveo je Martinović.
On je dodao da bi izmene Zakona o radu u skupštinskoj proceduri trebalo da se nađu u poslednjem kvartalu 2013. godine.
Kako je naveo, radna grupa za njihovu izradu je formirana, a u narednom periodu biće uključeni i novi članovi, dok će razgovori sa socijalnim partnerima otpočeti već u januaru 2013. godine.
Martinović je dodao da je budžetom za narednu godinu predviđeno 3,4 milijarde dinara za podršku samozapošljavanju, subvencije za zapošljavanje i obuke, ukazavši da sredstva treba opredeliti i za sufinansiranje lokalnih akcionih planova iz te oblasti.
Pozivajući se na podatke Nacionalne službe za zapošljavanje, on je rekao da je nezaposleno oko 750.000 ljudi, ali i da tržište rada nije potpuno pasivno, budući da je od početka godine zaposleno 100.000 građana.
Direktorka USAID misije u Srbiji Suzan Fritz je naglasila da je nezaposlenost jedan od najvećih izazova sa kojima se Srbija suočava, ukazavši da je stopa nezaposlenosti 26,2 odsto, dok su mladi posebno ugrožena kategorija.
Fritz je navela da je u Srbiji zaposleno 1,77 miliona ljudi što je manje od 25 odsto populacije, istakavši da taj broj treba povećati kako bi se održali penzijiski, zadravstveni i obrazovi sistem.
Ona je dodala da je u aprilu ove godine 70 odsto građana Srbije bilo primorano da pređe na sivo tržište rada, izrazivši nadu da će vlada sprovesti reforme neophodne za smanjenje nezaposlenosti.
U strategiji, koju je izradio Centar za liberalno-demokratske studije, predlaže se i ukidanje obaveze mesečnog obračuna zarada po učinku, kao nepotrebno administriranje, ponovno uvođenje disciplinske odgovornosti i da prvi deo odmora traje dve sedmice.
Jedan od predloga je i da se u slučaju nezakonitog otkaza zaposlenom omogući povratak na radno mesto uz umerenu otpremninu ili da primi punu naknadu za propuštenu zaradu.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
