Ministri finansija i ekonomije EU (EKOFIN) dogovorili su se da velike evropske banke u EU kontroliše Evropska centralna banka (ECB), umesto nacionalnih centralnih banaka.
Jedinstveni kontrolni mehanizam bio bi u okviru ECB-a, ali vrlo strogo odvojen od monetarne politike, a očekuje se da ovu odluku u četvrtak uveče potvrdi Evropski savet.
Unutar ECB-a, koja će blisko sarađivati sa nacionalnim centralnim bankama, trebalo bi da bude formirano posebno novo telo koje će kontrolisati oko 200 velikih tzv. "sistemskih" banaka u evrozoni.
Ovo je veliki i konkretan korak prema "bankarskoj uniji", koja je jedan od preduslova Nemačke da svojom ekonomskom i finansijskom snagom stane iza ekonomija zemalja koje koriste zajedničku valutu.
Cilj Nemačke, čiji je kancelar Angela Merkel u junu pokrenula inicijativu o "bankarskoj uniji", jeste da banke budu "zdrave" i da se ne upuštaju u finansijske rizike koji su bili glavni uzrok bankrotiranja banaka i finansijske krize koja je počela 2008. godine.
Ovakva kontrola banaka prekinuće u budućnosti povezanost između državnih spoljnih dugova i zaduženih banaka, a predviđeno je i formiranje posebnog fonda koji bi pomagao bankama kada padnu u teškoće.
Jedinstveni kontrolni mehanizam stupiće na snagu tek za godinu dana, iako se očekivalo da će se to desiti u prvoj polovini naredne godine.
Prema Lisabonskom ugovoru, sve članice EU, osim onih koje to jasno ne žele, trebalo bi da se pridruže evrozoni.
Velika Britanija i Danska su zemlje koje su ranije odustale od zajedničke valute, dok su Švedska i Češka tokom vremena članstva u EU istakle da ne žele evro.
Novo rešenje predstavlja kompromis, pošto se u prvoj ideji o "bankarskoj uniji" govorilo o kontrolnoj i upravljačkoj strukturi koja bi kontrolisala svih 6.200 evropskih banaka.
Nemačka se protivila takvoj kontroli, jer bi u tom slušaju bio obuhvaćen i sistem njenih štedionica, a i pribojavala se da bi to mnoge manje disciplinovane članice shvatile kao zeleno svetlo za trošenje, a i da bi račune plaćala Nemačka.
(Srna, foto: Beta/AP)
Unutar ECB-a, koja će blisko sarađivati sa nacionalnim centralnim bankama, trebalo bi da bude formirano posebno novo telo koje će kontrolisati oko 200 velikih tzv. "sistemskih" banaka u evrozoni.
Ovo je veliki i konkretan korak prema "bankarskoj uniji", koja je jedan od preduslova Nemačke da svojom ekonomskom i finansijskom snagom stane iza ekonomija zemalja koje koriste zajedničku valutu.
Cilj Nemačke, čiji je kancelar Angela Merkel u junu pokrenula inicijativu o "bankarskoj uniji", jeste da banke budu "zdrave" i da se ne upuštaju u finansijske rizike koji su bili glavni uzrok bankrotiranja banaka i finansijske krize koja je počela 2008. godine.
Ovakva kontrola banaka prekinuće u budućnosti povezanost između državnih spoljnih dugova i zaduženih banaka, a predviđeno je i formiranje posebnog fonda koji bi pomagao bankama kada padnu u teškoće.
Jedinstveni kontrolni mehanizam stupiće na snagu tek za godinu dana, iako se očekivalo da će se to desiti u prvoj polovini naredne godine.
Prema Lisabonskom ugovoru, sve članice EU, osim onih koje to jasno ne žele, trebalo bi da se pridruže evrozoni.
Velika Britanija i Danska su zemlje koje su ranije odustale od zajedničke valute, dok su Švedska i Češka tokom vremena članstva u EU istakle da ne žele evro.
Novo rešenje predstavlja kompromis, pošto se u prvoj ideji o "bankarskoj uniji" govorilo o kontrolnoj i upravljačkoj strukturi koja bi kontrolisala svih 6.200 evropskih banaka.
Nemačka se protivila takvoj kontroli, jer bi u tom slušaju bio obuhvaćen i sistem njenih štedionica, a i pribojavala se da bi to mnoge manje disciplinovane članice shvatile kao zeleno svetlo za trošenje, a i da bi račune plaćala Nemačka.
(Srna, foto: Beta/AP)
