Ministar poljoprivrede Goran Knežević izjavio je da će i paori moći da kupe kombinate i da bi za tu kupovinu mogli da dobiju kreditnu podršku od države.
Ministar je današnjem novosadskom "Dnevniku" rekao da ostaje pri ponudi da seljaci mogu da kupe preostale kombinate po ceni i uslovima koje je ponudila "Al Dahra".
"Možemo razgovarati i o tome da država kreditno pomogne seljacima da ostvare tu kupovinu", dodao je Knežević.
Licemerno je, kako je rekao, da oni koji su ćutali dok je prethodnih godina srpska poljoprivreda propadala, sada dižu glas protiv najveće investicije u poljoprivredi u poslednjih četvrt veka.
Komentarišući tvrdnje pokrajinskog ombudsmana, vojvođanskih poljoprivrednih udruženja i nekih nevladinih organizacija da je sporazum s kompanijom "Al Dahra" protivzakonit, ministar je istakao da će ugovor biti potpisan na osnovu Zakona o međudržavnom sporazumu Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i da je besmisleno govoriti o njegovoj protivzakonitosti.
"(Bojan)Pajtić sve više zvuči kao (Hašim) Tači. Republička vlada jednako brine o svim svojim građanima i ukupnim ekonomskim interesima države, a time i Vojvodine. Problem je u tome što pokrajinska vlada Vojvodinu očigledno ne doživljava kao deo Srbije", rekao je Knežević.
Ministar je kazao da da se sada "podigla prašina" zato što će se sada pokazati koliko je bio loš prethodni proces privatizacije i "koliko je dosadašnja vlast bila nesposobna da privuče ozbiljne investitore".
On je naglasio da će se konačno i u poljoprivredi doći do zdrave konkurencije koja mnogima ne odgovara.
Odgovarajući na pitanje da li postoji lični sukob između njega i pokrajinskog premijera Bojana Pajtića, Knežević je istakao da sa njegove strane toga nema.
Na pitanje šta je bilo s velikim projektom navodnjavanja oko milion hektara, koji je pokrenuo prethodni ministar Dušan Petrović, Knežević je odgovorio da se nažalost ispostavilo da je to bio projekat samo za medije i izbornu kampanju bivše vlade.
"Niti je projektna dokumentacija urađena do kraja, niti su pare obezbeđene. Urađeno je nekoliko izmuljavanja kanala i tu se stalo. Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede pre tri meseca formiralo tim stručnjaka za izradu kompletnog projekta, novac ćemo obezbediti od inostranih investitora, od kojih je najveće interesovanje za sada pokazao Kuvajtski fond za ekonomski razvoj, uz 'Al Dahru' koja će, pored ulaganja u poljoprivredne kombinate, investirati i 100 miliona evra u zalivne sisteme", rekao je ministar poljoprivrede.
Usvajanje Zakona o podsticajima je u skupštinskoj proceduri i, prema rečima Kneževića, prihvaćene su mnoge sugestije vojvođanskih poljoprivrednih udruženja, koje su izneli tokom javne rasprave.
Na primer, da se podsticaji opredeljuju za ratarsku proizvodnju na površinama do 100 hektara, što predstavlja neku vrstu socijalne korekcije potpuno liberalnog pristupa, a u interesu tržišne konkurentnosti manjih poljoprivrednih proizvođača, rekao je ministar.
Ministarstvo je, kako je kazao, prihvatilo i da se subvencioniše i proizvodnja sadnog materijala, da se minimalna količina mleka kao uslov za podsticaje po kvartalu smanji s 3.000 litara na 1.500 litara u područjima s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, a kod podsticaja za stočarstvo u finalnu verziju zakona dodate su mere podrške i za prozvodnju jagnjadi za tov.
Prihvaćene su i sugestije da se podsticaji opredele i za proizvodnju ribe i živine, dodao je Knežević.
Zakon predviđa podsticaje i za fizička i za pravna lica, dakle i za građane i za zadruge i za preduzeća, verske zajednice i druge vrste organizacija, ukoliko se bave poljoprivrednom proizvodnjom i upisani su u Registar, a podsticaji su predviđeni jednako za vlasnike i zakupce zemlje. Prvi put svako ko želi da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom može na zakonom propisan način ostvariti pravo na podsticaje od države, kazao je on, dodajući da su garantovani minimalni iznosi podsticaja na nivou ovogodišnjih plaćanja.
Vlada će, prema rečima Kneževića, svake godine, na osnovu zakona o budžetu, usvajati maksimalne iznose podsticaja.
(Tanjug, foto: Beta, Marko Rupena)
"Možemo razgovarati i o tome da država kreditno pomogne seljacima da ostvare tu kupovinu", dodao je Knežević.
Licemerno je, kako je rekao, da oni koji su ćutali dok je prethodnih godina srpska poljoprivreda propadala, sada dižu glas protiv najveće investicije u poljoprivredi u poslednjih četvrt veka.
Komentarišući tvrdnje pokrajinskog ombudsmana, vojvođanskih poljoprivrednih udruženja i nekih nevladinih organizacija da je sporazum s kompanijom "Al Dahra" protivzakonit, ministar je istakao da će ugovor biti potpisan na osnovu Zakona o međudržavnom sporazumu Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i da je besmisleno govoriti o njegovoj protivzakonitosti.
"(Bojan)Pajtić sve više zvuči kao (Hašim) Tači. Republička vlada jednako brine o svim svojim građanima i ukupnim ekonomskim interesima države, a time i Vojvodine. Problem je u tome što pokrajinska vlada Vojvodinu očigledno ne doživljava kao deo Srbije", rekao je Knežević.
Ministar je kazao da da se sada "podigla prašina" zato što će se sada pokazati koliko je bio loš prethodni proces privatizacije i "koliko je dosadašnja vlast bila nesposobna da privuče ozbiljne investitore".
On je naglasio da će se konačno i u poljoprivredi doći do zdrave konkurencije koja mnogima ne odgovara.
Odgovarajući na pitanje da li postoji lični sukob između njega i pokrajinskog premijera Bojana Pajtića, Knežević je istakao da sa njegove strane toga nema.
Na pitanje šta je bilo s velikim projektom navodnjavanja oko milion hektara, koji je pokrenuo prethodni ministar Dušan Petrović, Knežević je odgovorio da se nažalost ispostavilo da je to bio projekat samo za medije i izbornu kampanju bivše vlade.
"Niti je projektna dokumentacija urađena do kraja, niti su pare obezbeđene. Urađeno je nekoliko izmuljavanja kanala i tu se stalo. Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede pre tri meseca formiralo tim stručnjaka za izradu kompletnog projekta, novac ćemo obezbediti od inostranih investitora, od kojih je najveće interesovanje za sada pokazao Kuvajtski fond za ekonomski razvoj, uz 'Al Dahru' koja će, pored ulaganja u poljoprivredne kombinate, investirati i 100 miliona evra u zalivne sisteme", rekao je ministar poljoprivrede.
Usvajanje Zakona o podsticajima je u skupštinskoj proceduri i, prema rečima Kneževića, prihvaćene su mnoge sugestije vojvođanskih poljoprivrednih udruženja, koje su izneli tokom javne rasprave.
Na primer, da se podsticaji opredeljuju za ratarsku proizvodnju na površinama do 100 hektara, što predstavlja neku vrstu socijalne korekcije potpuno liberalnog pristupa, a u interesu tržišne konkurentnosti manjih poljoprivrednih proizvođača, rekao je ministar.
Ministarstvo je, kako je kazao, prihvatilo i da se subvencioniše i proizvodnja sadnog materijala, da se minimalna količina mleka kao uslov za podsticaje po kvartalu smanji s 3.000 litara na 1.500 litara u područjima s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, a kod podsticaja za stočarstvo u finalnu verziju zakona dodate su mere podrške i za prozvodnju jagnjadi za tov.
Prihvaćene su i sugestije da se podsticaji opredele i za proizvodnju ribe i živine, dodao je Knežević.
Zakon predviđa podsticaje i za fizička i za pravna lica, dakle i za građane i za zadruge i za preduzeća, verske zajednice i druge vrste organizacija, ukoliko se bave poljoprivrednom proizvodnjom i upisani su u Registar, a podsticaji su predviđeni jednako za vlasnike i zakupce zemlje. Prvi put svako ko želi da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom može na zakonom propisan način ostvariti pravo na podsticaje od države, kazao je on, dodajući da su garantovani minimalni iznosi podsticaja na nivou ovogodišnjih plaćanja.
Vlada će, prema rečima Kneževića, svake godine, na osnovu zakona o budžetu, usvajati maksimalne iznose podsticaja.
(Tanjug, foto: Beta, Marko Rupena)
