Prosek brzine kojom se naši vozovi kreću je 42 kilometra na sat, ali ima deonica gde je dozvoljeno svega 10 kilometara na sat. Za oporavak obezbeđeno 1,4 milijarde evra.
Prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji je 42 kilometra na sat, a samo u poslednjih godinu dana uvedeno je 300 deonica, ukupne dužine 400 kilometara, na kojima je obavezna lagana vožnja od najviše 10 kilometara na sat, izjavio je danas direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović.
Na 34 odsto pruge brzina je manja od 60 kilometara na sat, a na samo tri odsto veća od 100 kilometara na sat, ukazao je on na panel diskusiji "Kako do modernih srpskih železnica".
Zbog toga Srbiji preti opasnost da se prevoz robe prebaci na Koridor četiri, koji ide preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, što bi železnicu dovelo u velike finansijske probleme.
Da bi se izbegle te "lagane vožnje" na koridorima 10 i 11 , naveo je Simonović, potrebno je uložiti 350 miliona evra, radeći paralelno i remont pruge i otklanjanje tih slabih tačaka, a da bi se sve to završilo treba pet godina.
Zbog takvog stanja pruga u Srbiji sad 12 novih železničkih garnitura, koje mogu da postignu velike brzine, voze u proseku između 30 i 40 kilometara na sat, upozorio je on.
Prosečna starost pruga u Srbiji je 42 godine, većina postrojenja je stara 34 do 40 godina, a prosečna starost voznog parka je 30 godina, rekao je Simonović.
On je upozorio i na problem lošeg rukovođenja železnicom, i kao primer naveo najnoviji podatak da su, zbog nekorišćenja treće i četvrte tranše kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, Železnice Srbije platile penale od pet miliona evra.
Kada se uzme dvogodišnji obrt te dve dizel garniture za čiju kupovinu je kredit namenjen, šteta je još pet miliona evra, naglasio je Simonović, i dodao da niko još neće da kaže ime odgovornog za taj gubitak.
"Platićemo i još skoro milion evra zbog procedure, jer je neko suludo držao u fioci nešto što je samo trebalo da potpiše", objasnio je on.
Simonović je najavio da će novo rukovodstvo Železnica Srbije maksimalno raditi na uštedama i da će sav ruski kredit od 800 miliona evra u predviđenom roku biti usmeren u Koridor 10, za šta je i namenjen.
On je rekao i da će, kako bi se uštedelo, sav materijal koji u rekonstrukciji bude skidan sa Koridora 10 i pruge Beograd - Bar, biti usmeren na remont lokalnih pruga.
Zamenik direktora Železnica Srbije Predrag Janković upozorio je da infrastruktura Železnica Srbije ne može da prati zahteve tržišta, jer su brzine na njima tri puta manje od projektovanih, čemu je doprinelo neodržavanje pruga.
U poslednjih 20 godina, precizirao je on, remontovano je samo 11 odsto od potrebnih 190 kilometara pruge godišnje.
Janković je istakao da se broj kilometara pruge koji se eksploatišu stalno smanjuje, pa je tako, od ukupno 3.800 u upotrebi 3.160, a samo 7,5 odsto su dvokolosečne, dok je svega jedna trećina elektrificirana.
U narednom periodu u Železnice će biti uloženo 1,4 milijarde evra u taj sistem. Pomoćnik ministra saobraćaja zadužen za železnicu Dejan Lasica je izjavio da su ta sredstva već obezbeđena, kao i da je će ove godine biti nastavljena reorganizacije železnica u akcionarsko društvo.
On je kazao da će biti formirana posebna četiri preduzeća: za putnički i robni transport, infrastrukturu i upravljanje železničkom imovinom.
Lasica je najavio da će već ove godine početi proces liberalizacije tržišta na železnici, njegovim otvaranjem za domaće operatere, a da će u kasnijim fazama moći da se uključe i regionalni i međunarodni operateri.
On je naglasio da izgradnja Koridora 10 u Srbiji podrazumeva da vozovi mogu da idu brzinama od 160 kilometara na čas, dvokolosečnu prugu za mešoviti saobraćaj (putnički i teretni) i elektrificiranu prugu na celoj trasi.
Lasica je najavio, takođe, da je novi zakon o železnici već u proceduri Vlade Srbije i da se njegovo usvajanje očekuje u prvom kvartalu ove godine.
(MONDO / Agencije Foto Beta Nenad Petrović)
Na 34 odsto pruge brzina je manja od 60 kilometara na sat, a na samo tri odsto veća od 100 kilometara na sat, ukazao je on na panel diskusiji "Kako do modernih srpskih železnica".
Zbog toga Srbiji preti opasnost da se prevoz robe prebaci na Koridor četiri, koji ide preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, što bi železnicu dovelo u velike finansijske probleme.
Da bi se izbegle te "lagane vožnje" na koridorima 10 i 11 , naveo je Simonović, potrebno je uložiti 350 miliona evra, radeći paralelno i remont pruge i otklanjanje tih slabih tačaka, a da bi se sve to završilo treba pet godina.
Zbog takvog stanja pruga u Srbiji sad 12 novih železničkih garnitura, koje mogu da postignu velike brzine, voze u proseku između 30 i 40 kilometara na sat, upozorio je on.
Prosečna starost pruga u Srbiji je 42 godine, većina postrojenja je stara 34 do 40 godina, a prosečna starost voznog parka je 30 godina, rekao je Simonović.
On je upozorio i na problem lošeg rukovođenja železnicom, i kao primer naveo najnoviji podatak da su, zbog nekorišćenja treće i četvrte tranše kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, Železnice Srbije platile penale od pet miliona evra.
Kada se uzme dvogodišnji obrt te dve dizel garniture za čiju kupovinu je kredit namenjen, šteta je još pet miliona evra, naglasio je Simonović, i dodao da niko još neće da kaže ime odgovornog za taj gubitak.
"Platićemo i još skoro milion evra zbog procedure, jer je neko suludo držao u fioci nešto što je samo trebalo da potpiše", objasnio je on.
Simonović je najavio da će novo rukovodstvo Železnica Srbije maksimalno raditi na uštedama i da će sav ruski kredit od 800 miliona evra u predviđenom roku biti usmeren u Koridor 10, za šta je i namenjen.
On je rekao i da će, kako bi se uštedelo, sav materijal koji u rekonstrukciji bude skidan sa Koridora 10 i pruge Beograd - Bar, biti usmeren na remont lokalnih pruga.
Zamenik direktora Železnica Srbije Predrag Janković upozorio je da infrastruktura Železnica Srbije ne može da prati zahteve tržišta, jer su brzine na njima tri puta manje od projektovanih, čemu je doprinelo neodržavanje pruga.
U poslednjih 20 godina, precizirao je on, remontovano je samo 11 odsto od potrebnih 190 kilometara pruge godišnje.
Janković je istakao da se broj kilometara pruge koji se eksploatišu stalno smanjuje, pa je tako, od ukupno 3.800 u upotrebi 3.160, a samo 7,5 odsto su dvokolosečne, dok je svega jedna trećina elektrificirana.
U narednom periodu u Železnice će biti uloženo 1,4 milijarde evra u taj sistem. Pomoćnik ministra saobraćaja zadužen za železnicu Dejan Lasica je izjavio da su ta sredstva već obezbeđena, kao i da je će ove godine biti nastavljena reorganizacije železnica u akcionarsko društvo.
On je kazao da će biti formirana posebna četiri preduzeća: za putnički i robni transport, infrastrukturu i upravljanje železničkom imovinom.
Lasica je najavio da će već ove godine početi proces liberalizacije tržišta na železnici, njegovim otvaranjem za domaće operatere, a da će u kasnijim fazama moći da se uključe i regionalni i međunarodni operateri.
On je naglasio da izgradnja Koridora 10 u Srbiji podrazumeva da vozovi mogu da idu brzinama od 160 kilometara na čas, dvokolosečnu prugu za mešoviti saobraćaj (putnički i teretni) i elektrificiranu prugu na celoj trasi.
Lasica je najavio, takođe, da je novi zakon o železnici već u proceduri Vlade Srbije i da se njegovo usvajanje očekuje u prvom kvartalu ove godine.
(MONDO / Agencije Foto Beta Nenad Petrović)
