Prema najnovijim podacima prosečno poljoprivredno domaćinstvo u Srbiji uvećalo je zemljišni posed gotovo za pola, i sada raspolaže sa 4,5 hektara.
Uz toliko "veliki" posed zemlje, ranijese baratalo cifrom od 3,5 hektara, seosko domaćinstvo ima i jednu kravu, tri ovce, četiri svinje i 27 komada živine, kao i jednu košnicu i jedan traktor – pokazao je popis poljoprivrede proveden nedavno u Srbiji.
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da ovi podaci ukazuju na usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava, i na veliki broj domaćinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji.
On je za RTS rekao da je popis poljoprivrede u Srbiji pokazao da ima nešto više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, pri čemu su većina porodična.
Poređenja radi, prosečno gazdinstvo u EU ima 60 hektara, od čega recimo u Danskoj kao zemlji malih (doduše udruženih) poljoprivrednika 45 hektara, do 70 hektara u Veliko Britaniji kao zemlji veleposednika.
Pritom na tih prosečnih šezdesetak hektara evropski farmer ima godišnju zaradu od 150.000 evra, i "hrani" 150 stanovnika, dok srpski seljak ne hrani ni dvadesetak.
Popis poljoprivrede je veoma važan i radi strateškog planiranja razvoja zemlje ali i zbog približavanja EU, kvotama i subvencijama.
"Poljoprivreda generiše 10 odsto bruto društvenog proizvoda i ako se uključe i dodatne aktivnosti u vezi sa poljoprivredom, to iznosi praktično 20 odsto BDP-a", naveo je Vukmirović.
Ako se zna, kaže on, da 20 odsto građana Srbije radi u ovom sektoru i da je izvoz pšenice i proizvoda od pšenice Srbiji doneo najviše novca, onda je jasno da bez pravih podataka ne može da se zna sa koliko zemljišta raspolaže Srbija i na koliko se zemljišta praktično ništa ne proizvodi.
"Da biste dobili deo evropskog kolača, morate da znate šta unosite i čime raspolažete. I subvencije i premije će se određivati na osnovu rezultata ovog popisa", rekao je Vukmirović.
On je napomenuo da je i ovaj popis poljoprivrede pokazao da su mnoga sela u Srbiji prazna, što je poznato još od popisa stanovništva.
"Ovim popisom zaokružili smo kompletnu sliku Srbije, naselja i sela i to će omogućiti donosiocima odluka da baziraju strategiju za razvoj", rekao je Vukmirović.
On je dodao da je bilo veoma malo onih koji se nisu odazvali popisu poljoprivrede i protiv njih će biti pokrenute tužbe .
Prema njegovim riječima, svi podaci o ovom poljoprivrednom popisu nalaze se u Zavodu za statistiku i biće potpuno zaštićeni, a nakon obrade biće uništeni identifikatori (podaci s imenima posednika).
Vukmirović je napomenuo da je popis poljoprivrede u Srbiji pomogla EU, koja je posredstvom pretpristupnih fondova finansirala oko 60 odsto ovaj popis i popis stanovništva, odnosno oko devet miliona evra.
(MONDO/Srna, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
/kraj/vš/vj
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović rekao je da ovi podaci ukazuju na usitnjenost poljoprivrednih gazdinstava, i na veliki broj domaćinstava koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom u Srbiji.
On je za RTS rekao da je popis poljoprivrede u Srbiji pokazao da ima nešto više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, pri čemu su većina porodična.
Poređenja radi, prosečno gazdinstvo u EU ima 60 hektara, od čega recimo u Danskoj kao zemlji malih (doduše udruženih) poljoprivrednika 45 hektara, do 70 hektara u Veliko Britaniji kao zemlji veleposednika.
Pritom na tih prosečnih šezdesetak hektara evropski farmer ima godišnju zaradu od 150.000 evra, i "hrani" 150 stanovnika, dok srpski seljak ne hrani ni dvadesetak.
Popis poljoprivrede je veoma važan i radi strateškog planiranja razvoja zemlje ali i zbog približavanja EU, kvotama i subvencijama.
"Poljoprivreda generiše 10 odsto bruto društvenog proizvoda i ako se uključe i dodatne aktivnosti u vezi sa poljoprivredom, to iznosi praktično 20 odsto BDP-a", naveo je Vukmirović.
Ako se zna, kaže on, da 20 odsto građana Srbije radi u ovom sektoru i da je izvoz pšenice i proizvoda od pšenice Srbiji doneo najviše novca, onda je jasno da bez pravih podataka ne može da se zna sa koliko zemljišta raspolaže Srbija i na koliko se zemljišta praktično ništa ne proizvodi.
"Da biste dobili deo evropskog kolača, morate da znate šta unosite i čime raspolažete. I subvencije i premije će se određivati na osnovu rezultata ovog popisa", rekao je Vukmirović.
On je napomenuo da je i ovaj popis poljoprivrede pokazao da su mnoga sela u Srbiji prazna, što je poznato još od popisa stanovništva.
"Ovim popisom zaokružili smo kompletnu sliku Srbije, naselja i sela i to će omogućiti donosiocima odluka da baziraju strategiju za razvoj", rekao je Vukmirović.
On je dodao da je bilo veoma malo onih koji se nisu odazvali popisu poljoprivrede i protiv njih će biti pokrenute tužbe .
Prema njegovim riječima, svi podaci o ovom poljoprivrednom popisu nalaze se u Zavodu za statistiku i biće potpuno zaštićeni, a nakon obrade biće uništeni identifikatori (podaci s imenima posednika).
Vukmirović je napomenuo da je popis poljoprivrede u Srbiji pomogla EU, koja je posredstvom pretpristupnih fondova finansirala oko 60 odsto ovaj popis i popis stanovništva, odnosno oko devet miliona evra.
(MONDO/Srna, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
/kraj/vš/vj
