"Sve naknade koje postoje i koje su pobrojane u ovom zakonu su postojale u različitim zakonima koji su regulisali i koji regulišu određenu oblast", rekla je savetnica u Ministarstvu finansija i privrede na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Ona je rekla da su iz pojedinačnih zakona izdvojeni delovi koji se odnose na plaćanje naknada i da su jasno definisani, tako da se zna ko plaća, zašta plaća, kada plaća, kako se utvrđuje visina naknada i ko je primalac prihoda.
Bisić je rekla i da je suštinski i osnovni cilj uspostavljanja ovakvog sistema plaćanja naknada da se ide u susret privredi i istakla da ovo nije nov poreski zakon kojim se uvode neki nameti ili se povećavaju.
"Nije ideja da se povećaju naknade i da se dodatno optereti privreda. Ideja je da se definiše onaj iznos koji je uporediv, na primer kod nas u regionu, i koji onda obezbeđuje konkurentnost naših privrednih resursa u odnosu na druge destinacije, ali da se istovremeno obezbedi najbolji način merenja same osnovice i visine naknade", istakla je Bisić.
Ona je rekla i da je predloženi propis pokušaj sređivanja sistema javnih finansija i da bi trebalo da počne da se primenjuje od 2014. godine.
Direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja Džo Lauter izrazio je nadu da predloženim propisom neće biti uvedeni novi nameti i dodao da će sve naknade za korišćenje javnih dobara biti objedinjene u jednom zakonu.
On je rekao da veruje da je ovo korak ka većoj transparentnosti i pravnoj sigurnosti i da će sigurno imati potencijal da poboljša percepciju kvaliteta regulatornog okruženja u Srbiji kada je u pitanju privreda.
Prema njegovim rečima, ako se ovaj zakon usvoji, privreda će po prvi put znati koliki su iznosi naknada koje će morati da plati iduće godine.
Predstavnik preduzeća "Rudnik-rudnik" Darko Vukobratović rekao je da bi prilikom donošenja konačne verzije zakona trebalo voditi računa o privredi i o stanju u kome je privreda Srbije danas i o privlačenju i konkurentnosti naše ponude kada su u pitanju budući investitori, kao i o privlačenju novih investicija koje su nam neophodne.
On je rekao da će ovim propisom biti dodatno povećane sve naknade za korišćenje javnih dobara, što će biti dodatno opterećenje za privredu Srbije, navodeći da s obzirom na stanje u kome se sada nalazi, dobar deo privrede neće moći ovo da podnese.
Vukobratović je rekao da podržava to što su sve naknade objedinjene na jednom mestu.
On je rekao i da su nameti privredi preveliki i naveo primer preduzeća "Rudnik-rudnik" koje je prošle godine imalo ukupan prihod od 15 miliona evra, i na osnovu različitih doprinosa, naknadi, preza i taksi ove godine će
morati u budžet da uplati više od 4,5 miliona evra.
Prema njegovim rečima, kada se na ovaj primer primene naknade iz Nacrta zakona obaveze će biti više od 50 odsto ukupnih prihoda preduzeća, što oni neće moći da izdrže, kao ni drugi privrednici.
(Fonet Foto Beta Arhiva)
Ona je rekla da su iz pojedinačnih zakona izdvojeni delovi koji se odnose na plaćanje naknada i da su jasno definisani, tako da se zna ko plaća, zašta plaća, kada plaća, kako se utvrđuje visina naknada i ko je primalac prihoda.
Bisić je rekla i da je suštinski i osnovni cilj uspostavljanja ovakvog sistema plaćanja naknada da se ide u susret privredi i istakla da ovo nije nov poreski zakon kojim se uvode neki nameti ili se povećavaju.
"Nije ideja da se povećaju naknade i da se dodatno optereti privreda. Ideja je da se definiše onaj iznos koji je uporediv, na primer kod nas u regionu, i koji onda obezbeđuje konkurentnost naših privrednih resursa u odnosu na druge destinacije, ali da se istovremeno obezbedi najbolji način merenja same osnovice i visine naknade", istakla je Bisić.
Ona je rekla i da je predloženi propis pokušaj sređivanja sistema javnih finansija i da bi trebalo da počne da se primenjuje od 2014. godine.
Direktor USAID projekta za bolje uslove poslovanja Džo Lauter izrazio je nadu da predloženim propisom neće biti uvedeni novi nameti i dodao da će sve naknade za korišćenje javnih dobara biti objedinjene u jednom zakonu.
On je rekao da veruje da je ovo korak ka većoj transparentnosti i pravnoj sigurnosti i da će sigurno imati potencijal da poboljša percepciju kvaliteta regulatornog okruženja u Srbiji kada je u pitanju privreda.
Prema njegovim rečima, ako se ovaj zakon usvoji, privreda će po prvi put znati koliki su iznosi naknada koje će morati da plati iduće godine.
Predstavnik preduzeća "Rudnik-rudnik" Darko Vukobratović rekao je da bi prilikom donošenja konačne verzije zakona trebalo voditi računa o privredi i o stanju u kome je privreda Srbije danas i o privlačenju i konkurentnosti naše ponude kada su u pitanju budući investitori, kao i o privlačenju novih investicija koje su nam neophodne.
On je rekao da će ovim propisom biti dodatno povećane sve naknade za korišćenje javnih dobara, što će biti dodatno opterećenje za privredu Srbije, navodeći da s obzirom na stanje u kome se sada nalazi, dobar deo privrede neće moći ovo da podnese.
Vukobratović je rekao da podržava to što su sve naknade objedinjene na jednom mestu.
On je rekao i da su nameti privredi preveliki i naveo primer preduzeća "Rudnik-rudnik" koje je prošle godine imalo ukupan prihod od 15 miliona evra, i na osnovu različitih doprinosa, naknadi, preza i taksi ove godine će
morati u budžet da uplati više od 4,5 miliona evra.
Prema njegovim rečima, kada se na ovaj primer primene naknade iz Nacrta zakona obaveze će biti više od 50 odsto ukupnih prihoda preduzeća, što oni neće moći da izdrže, kao ni drugi privrednici.
(Fonet Foto Beta Arhiva)
Ovo je sastav Zvezde za Štutgart: Šok na golu, ni Ilić ni Glazer!
Partizan se hitno oglasio zbog Mirotića: Evroliga reagovala, klub podneo i krivične prijave!
"Napala me je pod dejstvom alkohola, to je istina!" Prvo oglašavanje Slobode nakon incidenta na parkingu
Srbija dobija organizaciju Evropskog prvenstva sa Albanijom? Radujko razgovarao sa UEFA, otkrio sve!
Mondo ukrštenica za 27. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!