Razlike u evropskim platama izraženije su i od razlika u nacionalnom bogatstvu, piše zagrebački "Večernji list", navodeći da se rad najbolje plaća i u Belgiji i Danskoj.

Evrostat u proceni troškova rada za 2012. godinu navodi da radnik EU u proseku košta oko 23 evra, dok je u osam zemalja iz nekadašnjeg istočnog bloka satnica ispod deset evra.

Bugarska je od 2008. podigla satnicu za 43 odsto, ali i sa tim tempom povećanja s platama je bliže prilikama u Africi.

Slovenija ima bruto satnicu od 15 evra, a Češka nešto iznad deset evra.

Grčka, Portugalija, Španija i Italija svrstavaju se u grupu zemalja koje žive iznad mogućnosti.

Plate u Grčkoj srozale su se za desetinu, u Mađarskoj su pale 4,6 odsto, a u Hrvatskoj 5,4 odsto, gde se i u ovoj godini očekuje dalji pad plata zbog smanjenja javne potrošnje, ali i inflacije.

Prema Evrostatu, cena sata rada, koja uključuje neto platu, te poreze i sve socijalne doprinose prošle godine u Hrvatskoj bila je 8,7 evra, odnosno 65 kuna.

Prema hrvatskom Zavodu za statistiku, prosečna neto cena sata rada bila je 31 kunu, što je upola niže od bruta koji se nalazi u proceni Evrostata, a uključuje bonuse, doprinose, plaćanje za neradne dane, prekovremeni rad, naknade u naturi i slično.

Najbolji prosek, 10 evra bruto satnice, u Hrvatskoj ima javna uprava, a najlošiji građevinski sektor u kojemu sat rada košta 7,7 evra.

Hrvatski analitirač Zdeslav Šantić ističe da ne treba imati iluziju da Hrvatska u evropskim okvirima može konkurisati jeftinom radnom snagom.

"Mi nemamo prostora za značajnije smanjenje doprinosa, ali se konkurentnost mora graditi na rastu produktivnosti, ulaganju u obrazovanje, istraživanje i razvoj", smatra Šantić.

(Srna/Ilustracija:Guliver/Getty Images/Thinkstock)