Na ulicama srpske prestonice gotovo da nema više menjačnice koja uz "najpovoljniji kurs u gradu" ne nudi i otkup zlata, a u poslednje vreme "bodu oči" radnje koje se bave isključivo otkupom dragocenih metala.

MONDO je istraživao koliko je taj biznis legalan.

Iako bi neko pomislio da smo devedesetih godina prodali sve što smo imali, građani su u "šteku" ipak ostavili nešto, jer kako su nam rekli u nekoliko menjačnica i radnji za otkup zlata, posla ima.

I baš to krizno vreme i nemaštinu, ali i visoke cene zlata koja se utrostručile u odnosu na prethodne godine, neki su iskoristili za, možemo reći, veoma unosan biznis.

Cene zlata u zlatarama, manjačnicama i radnjama za otkup zlata se razlikuju i za 1.000 dinara. Za gram najjeftinijeg 10-karatnog zlata plaća se oko 850 dinara, 14. karatno je između 2.000 i 2.500 dinara , zavisno od otkupljivača, dok je najskuplje naravno zlato sa najvišom karatažom između 3.300 – 3.600 dinara. Cena srebra je 50 dinara po gramu.

Prodavac u jednoj od radnji za otkup zlata kaže za MONDO da dolaze i stari i mladi, kao i da se prodaje "sve i svašta".

"Starije gospođe prodaju najčešće prstenje, lančiće, ali i narukvice i minđuše, ali nije retkost da se prodaju i dukati dobijeni u nasledstvo ili pri rođenju deteta, što uglavnom donose mlađe mušterije.

U tim takozvanim zlatarama radnici na licu mesta proveravaju da li je nakit donet na prodaju zaista izrađen od plemenitog metala.

"Prvo zagrebemo deo nakita na kamenu predviđenom za tu namenu, a potom na to mesto sipamo određenu kiselinu, u procentu koji zavisi od karataže. Ako ima reakcije, znači da nije u pitanju plemeniti metal", objašnjava nam radnik u jednoj od radnji za otkup zlata.

Isto se radi i u zlatarama koje se bave i prodajom i proizvodnjom zlata decenijama, kao i u menjačnicama.

Zlatari krive državu

Međutim, zlatari su kivni na državu koja dozvoljava menjačnicama i radnjama za otkup da mešetare sa cenom i otkupom nakita, jer smatraju da mnogi varaju građane .

Poznati beogradski zlatar i predsednik Udruženja zlatara Beograd Kosta Andrejević kaže da te novootvorene zlatare i radnje za otkup ne doživljava kao konkurenciju, jer je svojim višedeceniskim radom stekao vernu klijntelu,

"Njihova zarada je negde 10 odsto u odnosu na nas, a ja ću platiti metal i po nižoj ceni, pa onda finalni proizvod prodati po berzanskoj", kaže Andrejević.

Po njegovom mišljenju najveći problem je što među otkupljivačima zlata ima prevaranata.

"Čuo sam da pojedini otkupljivači zlata kada ih pozovete telefonom i pitate za cenu daju vrlo neodređene odgovore pa tako kažu da za 14-karatano zlato plaćaju od 1.600 do 2.300 dinara gram, što u startu deluje čudno, jer je raspon veliki. Mnoge zlatare i ne daju potvrde građanima, a to je jedan od načina da se prate tokovi zlata."

"Nekada je zlato bilo jeftinije. U poslednjih nekoiko godina cena zlata je porasla tri puta, pa je sada gram i do 40 evra, tako da je svakako to izvor veće zarade. Pitanje je ko sve kontroliše, da li inspekcije proveravaju da li se izdaju potvrde o otkupu, imaju li pečate, gde ide to zlato", naglašava Andrejević i dodaje da mu nije jasno kome je u interesu da zlato izlazi iz zemlje.

Njegovo mišljenje deli još nekoliko beogradskih zlatara koji smatraju da bi zlato ipak trebalo da se predaje Narodnoj banci Srbije i da postoje zlatne rezerve.

Onio što je njima takođe "trn u oko" je to što , kako kažu, danas skoro svako može da otvori zlataru, iako ništa ne zna o zanatu, i smatraju da je mnogi koriste "rupu u zakonu" jer kupe samo jednu ili dve mašine za preradu i proizvodnju zlata, a onda na osnovu toga otvore desetine objekata za otkup.

Zakon ispoštovan

Zakon o kontroli plemenitih metala propisuje da se otkupom mogu baviti isključivo oni koji proizvode predmete od dragocenih metala.

Kako su za MONDO rekli u Direkciji za mere i dragocene metale otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala može da vrši samo proizvođač koji ispunjava zahteve propisane Zakonom, odnosno koji je registrovan za obavljanje delatnosti proizvodnje predmeta od dragocenih metala, koji ima znak proizvođača i koji u svojim prostorijama na vidnom mestu drži i rešenje o znaku proizvođača.

U direkciji kažu da većina registrovanih zlatara poštuje zakon i pravilnike, ali istuču da je upravo zbog sve većeg broja registrovanih proizvođača kontrola pojačana.

"Zlato mogu da otkupljuju jedino zvanično registrovani zlatari. Prvo mora da se kod Agencije za privredne registre zavede da se bavi tom delatnošćui, a onda podnesu zahtev za određivanje znaka proizvođača . Nakon toga dobije žig, oblik i inicijale u tom obliku, što je karakteristika svakog proizvođača, jer je to ustvari i potvrda da je proizveo te predmete. Inače, od 1. maja počela su da važe nova, dopunjena pravila kada je reč o uslovima za dobijenja znaka proizvođača predmeta od dragocenih metala", kažu u Direkciji.

Budući zlatari bi prema tom pravilniku trebalo da nabave mašine za valjanje, topljenje metala, presovanje, ali i sitnu opremu koja podrazumeva probni kamen, odgovorajuće probne igle, probne kiseline za procenu finoće metala, vagu za merenje, lupu, klešta , pincete , turpije…

Međutim, zakonom je jasno precizirano da ako je prodaja i otkup metala u posebnoj prostoriji, odnosno posebnom objektu, neophodno je da registrovani proizvođač ima samo ovu "sitnu opremu".

U Direkciji kažu da većina otkupljivača zlata poštuje zakon, iako se pojedini bave samo otkupom.

Otkupljeno zlato ode u izvoz

I dok većina onih koji zlato od građana otkupljuju i koriste za izradu novih predmeta, ima i onih kroz čije ruke zlato samo prođe, a završava negde u inostranstvu.

Kako nam je rekao jedan vlasnik menjačnice, on otkupljeno zlato prodaje u Hrvatskoj, ali je čuo i da ga mnoge kolege preprodaju većim trgovcima koji ga opet izvoze u neku stranu zemlju.
A da bi se zlato izvezlo potrebna je samo dozvola Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

U ministarstvu su za MONDO rekli da je za uvoz i izvoz zlata obavezno pribaviti dozvolu, kao i da se prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju u Službenom glasniku mora objaviti spisak roba za čiji je uvoz ili izvoz potrebna dozvola.

"Zlato se može izvoziti neobrađeno ili u obliku poluproizvoda ili u obliku praha, odnosno, nemonetarno zlato (prah, poluproizvodi, neobrađeno, šipke, žice, lomovi i trake) kao i monetarno zlato", navode u ministarstvu i dodaju da ne postoje propisani posebni uslovi za bavljenje uvozom i izvozom ovih proizvoda, kao ni kvantitativna ograničenja.

"Dozvola se izdaje na period od šest meseci, a broj i dinamika pojedinačnih isporuka u okviru dozvoljene količine nisu ograničeni. Zahtev za izvoz zlata podnosi se uz potrebnu dokumentaciju Ministarstvu, a za bavljenje uvozom i izvozom proizvoda od dragocenih metala ne postoje nikakva posebna ograničenja, čak ni kvantitativna."

U ovom ministarstvu naglašavaju da je krajem prošle i početkom ove povećan broj zahteva za izdavanje dozvola za izvoz zlata i da je zabeležen porast zahteva za izvoz u Hrvatsku i Austriju.

"Zahteva je sve više iz godine u godinu. U 2012. Izvezeno je za 88 odsto više zlata nego 2011. godine, ali to je i pokazetelj da je sve više onih preduzetnika koji poštuju zakon", kažu u ministarstvu.

I iako nam je možda izgledalo sumnjivo što radnje za otkup zlata niču kao pečurke posle kiše, ipak je sve legalno. Naravno, sigurno je da i dalje ima onih koji su van državne kontrole, tj. nisu registrovani kao zlatari, a ipak trguju ovim plemenitim metalom.

(Tekst i foto: J. Stokić/MONDO)