Zvanični srednji kurs danas će iznositi 114,5353 dinara za jedan evro, što će biti najniža vrednost srpske valute ove godine objavila je Narodna banka Srbije.
Dinar će danas oslabiti i prema dolaru i prema evru, uprkos intervenciji centralne banke od 20 miliona evra na deviznom tržištu, tako da će skliznuti prema evru 0,1 odsto, ili devet para, i zvanični srednji kurs iznosiće 114,5353 dinara za jedan evro, što će biti najniža vrednost srpske valute ove godine objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
NBS je u petak prodala 20 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.
Od početka godine NBS je prodala ukupno 275 miliona evra i kupila 90 miliona evra da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.
Srpska valuta je u odnosu na zajedničku evropsku slabija za 3,1 odsto nego pre mesec dana, a za 0,4 odsto je slabija nego pre godinu dana.
Kurs dinara prema evru ove godine je bio najjači 30. aprila, kada je evro vredeo 110,5426 dinara.
Indikativni kurs dinara prema dolaru oslabio je 0,6 odsto i iznosi 86,9932.
Dinar je prema dolaru na mesečnom nivou slabiji 1,3 odsto, dok je na godišnjem nivou jači za 4,4 odsto.
NBS je u petak saopštila da slabljenje domaće valute, od kraja maja, nije samo karakteristika, niti osobenost Srbije, jer je slabljenje valuta prisutno u gotovo svim zemljama u regionu koje sprovode režim rukovođeno - fluktuirajućeg kursa, pri čemu se očekuje da se ovaj trend ispolji u gotovo svim zemljama takozvanog rastućeg tržišta.
U poslednjih mesec dana, tačnije 20. juna u odnosu na 20. maj, dinar je oslabio za 2,9 odsto mađarska forinta za 2,4 odsto, poljski zlot za 2,8 odsto, rumunski lej za 4,1 odsto, turska lira za 6,3 odsto, a u istom periodu, od zemalja u regionu sa istim režimom deviznog kursa, ojačala je samo češka kruna i to za 1,2 odsto.
U istom periodu, slično reakciji NBS, i druge centralne banke su intervenisale na deviznom tržištu kako bi ublažile deprecijaciske pritiske, te ni po tom osnovu NBS nije izolovan slučaj, niti se ponašala različito od prakse drugih centralnih banaka, na primer, centralne banke Turske ili Poljske.
Slabljenje valuta zemalja regiona, kao i rastućih tržišta inicirano je očekivanjima da će FED od septembra započeti sa postepenim smanjenjem obima kupovine hartija od vrednosti i po tom osnovu smanjiti iznose dodatnog ubrizgavanja likvidnosti.
Na to su međunarodni investitori reagovali smanjenjem ulaganja u imovinu u lokalnim valutama, povlačenjem iz domaćih valuta i povećanom tražnjom za devizama, što je generisalo deprecijaciske pritiske na lokalne valute, navedeno je u saopštenju NBS.
