Bankari poručuju da su ovakvi "izleti" najbolje rešenje samo ako minus traje nekoliko dana, a od dozvoljenog minusa, kako kažu, jedino je skuplji nedozvoljeni, gde kamate dostižu i 80 odsto godišnje.

Naši građani imaju običaj i da ceo mesec budu u crvenom, a često i duže. Zato, kad im legne plata, često se desi da ceo iznos ode na pokrivanje duga. U takvim slučajevima, više se isplate keš krediti, jer su kamate u proseku oko 20 odsto, dok se na dozvoljeni minus obračunava godišnja kamata od oko 35 odsto.

"Ako neko planira da kupi TV, belu tehniku ili da finansira letovanje, mnogo je bolje da uzme keš kredit, jer su kamate oko 15 odsto niže. Tako plaćaju kamatu i glavnicu, glavnica opada, a kroz dozvoljeni minus se stalno obračunava maksimalna kamata", kaže za "24 sata" Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva".

Dozvoljeni minus banke odobravaju lako, pa je za one kojima je novac potreban svega nekoliko dana, dok ne legne plata, to najbolja opcija.

"Klijentima preporučujemo da dozvoljenu pozajmicu koriste za vanredne situacije i u nižim iznosima. Za rešavanje nekih ozbiljnijih pitanja, preporučljiviji su krediti, na koje se obračunava niža kamata, ili kreditne kartice kod kojih se kamata, takođe, plaća samo na potrošeni iznos, ali uz limit koji može da bude višestruko viši od dozvoljenog minusa", objašnjava Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Kamata četiri puta veća nego u EU

Srbin u proseku plaća kamatu na dozvoljeni minus oko 35 odsto, što je među najvišim kamatama u Evropi. Prosečan građanin Evropske unije platiće za istu uslugu u proseku 7,92 odsto. Najgora solucija za naše građane, ipak, je ulazak u nedozvoljeni minus, jer se godišnje obračunavaju kamate i do 80 odsto.

Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, kaže Rebić, ima prednost jer se novac koristi bez najave, u dinarima, a kamata se obračunava samo na iznos koji se koristi i prema broju dana korišćenja. U ovoj banci dozvoljena pozajmica se odobrava u visini zarade, a obnavlja se svake godine.

Gavrilović je posebno upozorio na taj rok kada dozvoljeni minus ističe, jer na dan preseka, što je obično nakon godinu dana, klijent mora da bude na nuli. Najveći problem imaju oni koji su tada u nedozvoljenom minusu.

"Onda banka odobri i produži važenje minusa. Problem može da se javi ako klijent uđe u nedozvoljeni minus, a onda se pakuje kamata na onaj deo nedozvoljenog i automatski kad plata legne to ne može da pokrije ukupno zaduženje i kamate. On se tada posmatra kao klijent u kašnjenju, pa mora negde da pozajmi novac da bi to pokrio. Nakad i banke odmah odobre kredit da bi se pokrio taj dug", kaže Gavrilović.