Savetnik ministra privrede Aleksandar Stevanović izjavio je da će se za mesec do dva dana znati presek stanja u javnim preduzećima, nakon čega će moći da se razmatraju konkretne mere.
"Mi ćemo u roku od mesec do dva dana imati presek stanja u javnim preduzećima, preduzećima u restrukturiranju i drugim oblicima svojine koji 'lete u vazduhu' i onda ćemo moći da razmatramo neke druge mere", rekao je Stevanović.
On je dodao da se ne mogu donositi ni odluke, ni planovi, ako se ne zna kakva je situacija na terenu.
"U Srbiji nema uvida u to kako posluju javna preduzeća, koja je njihova imovina i da li oni postižu dobre ili loše rezultate", ocenio je Stevanović.
Cilj je, kako je naveo, da se može proceniti u kakvom su stanju preduzeća i da se onda za njih traži rešenje, kao i da se unapredi korporativno upravljanje u javnim preduzećima, a kada je reč o preduzećima u restrukturiranju, da se uvidom u njihovu imovinu vidi stanje i da se traže realistična rešenja.
"Sve što se tiče javnog sektora i preduzeća u državnom vlasništvu, biće javno dostupno svima koji su za to zainteresovani", rekao je Stevanović.
Ministar privrede Saša Radulović odmah je na početku mandata zatražio da javna državna preduzeća dostave tom ministarstvu detaljne informacije i podatke o obavezama i potraživanjima koje imaju, o imovini, o zavisnim preduzećima, o organima upravljanja. Posle analize tih informacija i podataka, biće razrađen detaljan plan kontrole javnih državnih preduzeća, najavilo je Ministarstvo privrede.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da će se kontrola rada javnih preduzeća bez sumnje odraziti na veću efikasnost njihovog rada, a biće stvoren i veliki prostor za uštede, posebno u oblasti javnih nabavki.
Savić je u izjavi Tanjugu istakao da je takva inicijativa za svaku pohvalu, ako se ispostavi da postoji politička volja da se kontrola rada javnih preduzeća ozbiljno sprovede.
"U javnim preduzećima postoji jako mnogo problema, a na njihovom čelu još uvek se nalaze partijski ljudi, i da bi se tu ozbiljnije krenulo napred, potrebna je politička volja", naglasio je Savić.
On je ocenio da je najveći prostor za zloupotrebe u javnim preduzećima postoji u oblasti javnih nabavki i da podaci pokazuju da se u Srbiji godišnje izgubi najmanje od 400 miliona do jedne milijarde evra po osnovu netransparetnog poslovanja, "odnosno provizija koje uzimaju razni mešetari radeći sa državnim javnim preduzećima".
Prema rečima Savića, ne treba zanemariti i druge načine za zloupotrebu javnih sredstava kao što je, recimo, korišćenje službenih automobila, "i pomnožite to sa brojem javnih preduzeća i sa brojem ljudi, koji mogu da zloupotrebljavaju na takav način, onda se dođe do jedne impozantne cifre".
"Ako se bude pošteno vodila ova akcija efikasnije kontrole javnih preduzeća, mislim da ćemo se mi, građani Srbije iznenaditi mnogim stvarima za koje čak nismo mogli ni da verujemo da je do njih moglo doći, a da nažalost to ljudi rade", rekao je on navodeći primer rudarskog basena Kolubara.
"Mislim da kad se malo ozbiljnije krene u tu priču, videćemo da je tu veliki novac građana Srbije trošen na nenamenski način, i da postoji ogroman prostor za uštedu u javnim preduzećima", dodao je Savić.
U Srbiji ima oko 500 javnih preduzeća, koja zapošljavaju oko 200.000 ljudi. Od ukupnog broja 198 njih je prošlu godinu završilo sa gubicima.
Prema analizi Agencije za privredne registre (APR), gubitaška javna preduzeća učestvovala su prošle godine sa 87 odsto u ukupnim gubicima srpske privrede od 63 milijarde dinara, odnosno gubici javnih preduzeća čine četiri petine svih gubitka u privredi Srbije.
Gubici tih preduzeća (54 milijarde dinara) u prošloj godini su povećani su za čak sedam puta u odnosu na 2011. godinu.
Ukupno izdate garancije javnim preduzećima iznosile su krajem 2011. godine više od 1,7 milijardi evra. Najavu usvajanja preciznih planova rada javnih preduzeća, koji će biti praćeni na mesečnom nivou i na osnovu kojih će rezultati rada direktora biti ocenjivani, pozdravila je i Agencija za borbu protiv korupcije.
Kako se navodi u saopštenju Agencije, planiranje i evaluacija rada stvaraju odgovornost za upravljanje institucijom i predstavljaju elemente koncepta "dobrog upravljanja" koji je od velikog značaja za prevenciju korupcije i ostalih nepravilnosti i zloupotreba u fukcionisanju javnog sektora.
