Građani su s nestrpljenjem očekivali najavu spasonosnih ekonomskih mera Vlade, sindikati već dižu galamu, ali prava drama može se očekivati tek od sredine sledeće godine, najavljuju ekonomisti.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavio je za RTS da će se efekti štednje snažnije osetiti sledeće godine, ali da, i pored toga, Srbija neće moći da smanji deficit u većoj meri.
"Tek smo na početku puta i to je ključno da se shvati. U sledećih nekoliko godina moraćemo da poboljšamo stanje u javnim finansijama da bismo izašli na zelenu granu", rekao je on.
Od šest "vatrogasnih" mera koje je najavio ministar finansija Lazar Krstić, Vučković je istakao da će u budžetskom smislu potencijalno najizdašnija biti povećanje donje stope PDV-a (kategorije kojom se oporezuju u najvećoj meri prehrambeni proizvodi) sa osam na deset odsto.
Stručnjaci MAT-a su juče na predstavljanju novog broja biltena rekli da se sa tih 10 odsto došlo do gornje granice na koju može ići ta niža stopa poreza a Saša Đogović za MONDO dodaje da je i to povećanje bilo "nužno zlo".
"Da smo u reforme koje su sada obznanjene krenuli pre pet godina, stopa ne bi morala ni da se dira ali da smo sa na njih čekali još šest ili dvanaest meseci možda bi i onda morala da 'ode' na 20 odsto", kaže Đogović.
Već sledeća mera koja je izazvala "paniku" u javnosti, a to je smanjenje plata u javnom sektoru kroz esktra oporezivanje (stupa na snagu tek od januara), neće doneti boljitak koliko je mogla.
Da bi se mnogo više dobilo sa manjim zahvatanjem, možda i samo 10 odsto, a na širu bazu državnih plata (od 40.000 ili 50.000 dinara umesto 60.000) ali i penzija, smatraju i Vučković i sagovornici MONDA, vođa projekta Makroekonomske analize i trendovi Stojan Stamenković i Saša Đogović, iz Instituta za tržišna istraživanja.
Ministar Krstić je na Vladi očigledno preglasan oko donje granice (koju je predlagao i Fiskalni savet) i tako je ostalo da se oporezuju plate iznad 60.000 dinara, a da se (velike) penzije ni ne diraju.
Kako je ekstraporezom na plate, ili solidarnim porezom kako se zvanično naziva, pogođeno svega 180.000 do 200.000 državnih službenika (od ministara i viših ćata iz državne uprave do profesora univerziteta i menadžmenta javnih preduzeća i ustanova), bura u javnosti koju pokušavaju da dignu sindikati tek je predigra onoj koja nas očekuje u 2014. godini, kažu ekonomski stručnjaci.
Naime, država namerava da kroz ukidanje subvencija propalim firmama koje su zvanično u procesu restrukturisanja uštedi gotovo dve trećine od ukupno predviđenih 850 miliona evra.
"To u praksi znači da će država morati da digne ruke od nekih preduzeća, što će dovesti do konflikta, jer će biti strana koje neće pristati na neke mere i Vlada će imati problem da ubedi javnost da je to što radi ispravno i neizbežno", kaže Vladimir Vučković.
Da će biti velikog otpora sindikata, menadžmenta samih firmi ali i određenih političkih centara stečajevima ili likvidacijama firmi, za koje odavno ne postoji ekonomska računica, a u kojima i dalje tavori veliki broj radnika, smatra i Saša Đogović.
Procene Stojana Stamenkovića su da će do kraja 2013. Ministarstvo finansija morati da svetu proda evroobveznice za 1,1 milijardu evra, a u 2014. još bar milijardu, "ili čak dve ako se ne proda Telekom Srbije". "Problem sa evroobveznicama je što kupac kamate naplati odmah a glavnicu posle pet ili deset godina. Drugo, sada rastu kamatne stope u svetu, a naša će dodatno zavisiti od toga da li ćemo na proleće sklopiti aranžman sa MMF-om. Investitori su se naučili na primeru Grčke i niko više olako ne daje novac i svi gledaju u MMF", upozorava Stamenković.
On kaže da su ključni deo reforme države kod nas dve stvari: sređivanje paradržavnog sektora privrede i smanjenje nagomilanog državnog aparata uopšte. I jedno i drugo se rešava ukidanjem subvencija i promenom radnog zakonodavstva, kroz lakše otpuštanje prekobrojnih.
"Ne može država više da se zadužuje da bi neko neproduktivan, bilo u upravi bilo u državnom preduzeću imao radno mesto na teret poreskih obveznika", kaže Đogović.
Da bi plaćala subvencije, plate javnog sektora i dotirala penzijski fond, a uz to i nešto malo investirala u infrastrukturu (o 'zaboravljenoj' nauci, obrazovanju i kulturi da ne govorimo) država se samo ove godine zadužila DFDFD.
Da zakrpi rupu između nedovoljnih poreskih prihoda i naraslih potreba, država će se zaduživati još i do kraja ove ali i sledeće godine, najavio je ministar Krstić.
"Vatrogasne mere" su donete, i njih listom odobrava ekonomska struka, ali analitičari i privreda još od Vlade očekuju strateške i sistemske mere, od PIO fonda do oživljavanja privrede, koje su na pomenutoj sednici tek naznačene.
Kod jedne od njih, penzijske reforme, velikog poboljšanja ne može biti ni sa najavljenim dugoročnim merama Vlade, smatraju u MAT-u. I pomeranjem starosne granice odlaska u penziju na 65 godina života u 2020. će prosečena penzija pasti na 43 do 45 odsto plate.
To je katastrofalno, kažu u MAT-u, koji još "čekaju" odgovor nadležnih na njihovu ideju da se PIO fond postavi kao ograničeni investicioni fond, sa imovinom i akcijama koje bi donosile prihod umesto da Fond samo srče pare iz budžeta.
Tu je i poreski sistem, koji je sada baziran na PDV-u a nekretnine se praktično gotovo i ne oporezuju.
"Voleo bih da čujem i šta će se uraditi povodom pravosudnog sistema. Znate, veoma žulja potencijalnog investitora da li je njegova investicija ovde sigurna i da li će moći brzo da preko suda naplati svoju robu ili uslugu", kaže Stamenković.
(Georgi Mitev Šantek / MONDO)
