Na crno radi koliko i za drzavu 700.000 ljudi

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Na crno radi koliko i za državu - 700.000 ljudi

Izvor MONDO/Agencije
Izvor MONDO/Agencije

U Srbiji "na crno" radi između 500.000 i 700.000 radnika a njihove zarade su upola manje u odnosu na formalno zaposlene, obznanili su danas učesnici okruglog stola u Beogradu.

Na okruglom stolu čija je tema bila "Koraci ka suzbijanju neformalnog rada i sive ekonomije", učesnici su se složili da se protiv tog problema mora boriti sistemski i to izmenama i usklađivanjem zakonskog okvira, osnaživanjem nadzora, fleksibilnijim oblicima rada i zapošljavanja, ali i podizanjem svesti o štetnosti ovih pojava.

Koordinator projekta "Ka efikasnijem suzbijanju neformalnog rada i sive ekonomije" u Fondaciji Centra za demokratiju Bojana Ružić, kazala je da se neformalna zaposlenost u Srbiji procenjuje na oko 500.000 do 700.000 radnika. Gornja brojka je približna onoj koliko se pretpostavlja da radi za državu.

Ona je navela da je zarada zaposlenih bez ugovora do 51 odsto manja u odnosu na formalno zaposlene i da uglavnom na crno rade mladi, nekvalifikovani radnici, oni sa srednjom stručnom spremom, kao i oni koji su bez redovne zarade, nezaposleni preko 40 godina i primaoci socijalne pomoći.

"Za poslodavce, angažovanje radnika bez ugovora je sredstvo za smanjenje troškova rada, povećanje konkurentnosti na tržištu i olakšano upravljanje ljudskim resursima", kazala je Ružićeva.

Pored toga Srbija što pre treba da izmeni Zakon o radu jer je loš i nije primeren realnosti u kojoj se Srbija nalazi.

Savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović kazala je da je u cilju smanjenje neformalnog rada i sive ekonomije potrebno usaglašavanje svih zakonskih okvira kako bi zakoni bili primenjivi u praksi.

"Potrebno je koordinisati i integrisati rad inspekcija, doneti zakon o inspekciji rada, povećati broj inspektora ili smanjiti broj propisa koji kontrolišu ti inspektori", kazala je ona.

Direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Ministarstvu rada, Vera Božić Trefalt, ocenila je da po pitanju nadzora treba imati u vidu da kod nas inspektori moraju da poznaju mnogo više propisa, jer rade na mnogo različitih slučajevima, što u razvijenim zemljama nije slučaj.

Često se postavlja pitanje da li je njihov broj dovoljan, istakla je ona i ocenila da bi broj inspektora rada bio dovoljan ukoliko bi se oni obučavali samo za određene oblasti nad kojima vrše nadzor.

Božić Trefalt je podsetila da postoje inicijative za formiranje generalnog inspektorata, koji bi bio zadužen za organizaciju svih inspekcijskih službi.

"Da li će se kod nas formirati inspektorat još nije odlučeno, ali bi trebalo imati na umu loša iskustva nekih zemalja u okruženju u kojima je slična vrsta institucije uvedena", rekla je ona.

Inspektor rada Jasmina Vukotić, koja je i predstavnik sindikata zaposlenih u lokalnoj upravi i samoupravu, navela je da rad na crno jeste vrlo važan problem ali on vrlo često odgovara i poslodavcima i zaposlenima.

Ona je navela primer da penzioneru koji ima penziju 16.000 dinara to nije dovoljno za život, pa će sam tražiti da radi na crno kako bi dopunio svoj kućni budžet.

Vukotić je istakla da u državi nisu urađeni adekvatni mehanizmi zaštite, a računati samo na svest društva ili pojedinca ne mogu ni mnogo razvijenije zemlje od naše.

U svakom domenu, pa i u ovom, kako je navela, kazna mora da bude adekvatna i naplativa, inače nema nikakvog efekta, kao što i zakoni moraju da budu primenjivi i u skladu sa životom kako bi imali efekta.

Potpredsednica PKS-a Vidosava Džagić je kazala da je u cilju smanjenja sive ekonomije Srbiji neophodna sveobuhvatna poreska reforma primerena snazi poreskih obveznika.

Današnji okrugli sto organizovali su fondacija "Centar za demokratiju" i Privredna komora Srbije.

Komentari 3

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

A ca

Covek koji radi na crno je u stvari ROB.Nema placeni odmor,regres,bolovanje,prevoz itd.Svi koji drze radnike na crno treba da idu u zatvor.

Sramota

Na minimalnu platu od 21.000, placam doprinose 12.000. Pa da li je ova vlast normalna? Kad bih morala da prijavim oba zaposlena, mogla bih da stavim kljuc na radnju i da lepo bankrotiram. Pa smanjite nam doprinose, pa cemo ih rado prijaviti!

Sasa

Ja sam preduzetnik i danas mi je stiglo resenje po kome su mi doprinosi za ovu godinu povecani za 20% u odnosu na predhodnu a predhodne su povecani za 10% u odnosu na predproslu. Ne mozu vise. Zatvoricu radnju i ja cu ubuduce biti neformalna radna snaga. To sto je statisticki povecana prosecna plata pa samim tim i doprinosi svim preduzetnicima (pausalcima) to samo vodi ka neformalnoj radnoj snazi. Trenutni doprinosi su mi 21.600,00 din a mesecno mi ostane oko 25.000din kao zarada. Neizdrzivo.

special-image

PRODAVNICA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader