Na standardno uspešnu prodaju državnih zapisa u evrima, banke odnedavno rado kupuju i hartije u dinarima. Problem je što im na njih država plaća (ne)prilično velike kamate.
Sudeći prema tome kako država lako nalazi kupca za svoje hartije od vrednosti, moglo bi se reći da se finansijska situacija u Srbiji stabilizuje a investitori imaju sve više poverenja u poteze Vlade i Narodne banke. Optimizam kvare kamate koje su na neke od tih zapisa plaćene.
"Nema tu nekih velikih iznenađenja, prodaja hartija u evrima uvek ide dobro jer je to sigurna zarada bankama ali kod dinarskih zapisa i Ministartvo finansija i NBS plaćaju suludo visoko kamate od preko 10 odsto. To je van pameti, i zbog toga se bankaka i ne isplati rizikuju i kreditiraju privredu", kaže Goran Nikolić, ekonomski analitičar sa Instituta za evropske studije.
U poslednjoj aukciji pedesettoronedeljnih zapisa denominovanih u evrima koji na naplatu dospevaju 20. novembra 2014. godine, Uprava za javni dug je prodala gotovo sve vrednosne hartije u nominalnoj vrednosti od 50 miliona evra. Za prodaju, a time i novo zaduženje, Ministartstvo finansija je platilo godišnju kamatnu stopu od 3,80 odsto.
Potražnja za zapisima iznosila je 90,29 miliona evra, što je 180,58 odsto obima emisije, u nadmetanju ko će dati nižu cenu učestvovalo je 12 učesnika koji su dali 30 ponuda. Od njih su prihvaćene ponude šest banaka, devet firmi i dve sa kastodi računa (ponude banaka u ime svojih klijenata).
"Ta kamata je odlična jer je to gotovo polovina kamate po kojoj bi Vlada mogla da se zaduži u inostranstvu. Zbog toga smatram da bi to trebalo da bude i jedini način na koji se država zadužuje na domaćem tržištu, a nikako u dinarima", kaže Nikolić.
Dobra prodaja hartija izraženih u evrima nije iznenađenje ali u poslednje vreme ništa lošije ne prolaze ni hartije čija je vrednost izražena u dinarima. Ekonomista Nikolić to objašnjava jedino "dobrom cenom", ali za banke ne i za poreske obveznike.
Na prethodnoj takvoj aukciji, 6. novembra, prodato je 99,56 odsto emisije dvogodišnjih zapisa vredne pet milijardi dinara (oko 43,8 miliona evra) sa kamatnom stopom od 10,7 odsto. Na aukciji pre toga 22. oktobra plaćena je još veća kamata - referentana kamatna stopa NBS plus (10 odsto) plus fiksno 2,7 odsto.
"Takva kamata u situaciji kada je inflacija rekordno niska, a ovih 2,2 odsto je kod nas poslednji put bilo 1963. godine, može se okarakterisati i kao pljačka. Svako zaduživanje, od Rusije, Emirata... inostranih banaka i institucija, sve je bolje od toga. Deset odsto kamate može da se naplati građaninu jer on, na kraju krajeva, nikada nije sto posto siguran od bankrota ali država ne bankrotira ona tako lako", kaže Nikolić.
On upozorava na to da je stok hartija od vrednosti (ukupan iznos koji s po njima duguje) oko 429 milijardi dinara a da je prosečna kamata na to ogromnih 10,5 odsto.
"Iz toga treba izlaziti što pre i što brže jer sada predstavlja 35-36 odsto ukupnih kamata koje na velike dugove koje ima država", kaže Nikolić.
Naredna aukcija državnih hartija od vrednosti zakazana je za 19. novembar kada će na prodaju biti ponuđeni petogodišnje obveznice ukupne vrednosti pet milijardi dinara.
