Kao ključne razloge za svoju odluku Fič navodi rast deficita u 2014. godini po osnovu prethodno preuzetih obaveza, kao i opšte stanje javnog duga u odnosu na visinu bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali i izostanak sprovođenja prethodno najavljivanih strukturnih reformi u prethodnim godinama.

Kao pozitivne strane, agencija navodi, između ostalog, započinjanje pregovora sa Evropskom unijom, smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa, povećanje deviznih rezervi i početak pregovora sa MMF-om koji je planiran za februar ove godine.

Prema analizi rejting agencije javne finasnije su nastavile da se pogoršavaju. Budžetski deficit nastavio da raste četvrtu godinu zaredom i u 2014. godini je 7,1 odsto BDP-a prema 6,5 odsto u prethodnoj godini.

Vlada je probila svoje originalne ciljeve konsolidovanja deficita iz 2012. i 2013. godine, pre svega kao rezultat (neuspešnog) procesa restrukturisanja dražavnih preduzeća i rekapitalizacije državnih banaka.

Vlada cilja da redukuje deficit republičkog budžeta u 2014. godini za 1,6 procentnih poena a u 2015. za 1,9 poena. Mada će realizaciji tog cilja pomoći povećanje PDV-a i restrikcije na državne plate i penzije, nisu sve moguće uštede identifikovane i plan uglavnom zavisi od poboljšanja u poreskim prihodima.

Problem javnog duga nastavlja da se pogoršava zbog fisklane nesigurnosti i slabog privrednog rasta. Fič očekuje rast javnog duga na 70 odsto BDP-a u 2015.  sa sadašnjeg nivoa od 63 odsto, koji je značajno iznad nivoa za medijanu (statističku središnjicu) kategorije "BB" i "'B"'. Na sve to dolaze i velike dužničke obaveze čija naplaa stiže u narednim godinama.

Privreda perspektiva Srbije ostaje slabašna i Fič očekuje prosečan rast ispod 2 odsto u naredne dve godine. Realan rast BDP-a od 2,3 odsto BDP-a u 2013, pretežno je nošen povećanjem izvoza automobila (Fijata iz Kragujevca) i radone poljoprivredne godine.

Međutim, pošto je lična potrošnja (domaćinstva) nastavila da se smanjuje a niti izvoz ni poljoprivreda ne generiše veće poreske prihode, to ima ograničen uticaj na javne prihode.

Kredibilnost ekonomske politike nastavlja da trpi zbog odlaganja u fiskalnoj konsolidaciji i slabom učinku strukturnih reformi. Plan Vlade da restrukturiše državni ekonomski i javni sektor uopšte, koji prima relativno veliki iznos subvencija, je na putu ali su mogući rezultati još neizvesni.

Fič konstatuje da Vlada tek mora da pokaže političku volju da primeni neophodne i nepopularne strukturne reforme, mada rani izbori mogu da joj za to daju legitimnost.

Na primer, reforma radnog zakonodavstva je bila na rasporedu ali je pmerena sa kraja 2013. godne na 2014.

Povodom pada rejtinga Ministarstvo finansija saopštilo je da prepoznaje potrebu za kontinuitetom u stabilizaciji javnih finansija i makroekonomskog okruženja, što se i postiže nastavkom rada na sprovođenju strukturnih reformi čime bi se stvorile zdrave osnove za rast srpske privrede.

Prvi koraci u tom smeru su već načinjeni sa većim nego očekivanim privrednim rastom u 2014. godini, istorijski niskom stopom inflacije za 2013. godinu, povećanjem izvoza koje je dovelo do smanjenja deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Takođe, troškovi finansiranja države su u poslednjem kvartalu 2013. godine na domaćem finansijskom tržištu dostigli istorijski minimum sa tendencijom daljeg smanjenja.

Ministarstvo finansija nastaviće da insistira na doslednom sprovođenju i razradi paketa mera kako bi se u narednim godinama u potpunosti primenio plan za smanjenje fiskalnog deficita i dugoročno stabilizovanje učešća javnog duga u BDP-u i osigurao privredni rast Srbije, navedeno je u saopštenju.