Srbija će postati novo evropsko energetsko čvorište, kažu u Gaspromu.

Južni tok će ojačati ulogu Srbije u regionu, a gasovod će biti i glavni izvor ulaganja u zemlji, dajući značajan podstrek daljoj regionalnoj integraciji, istakli su u Gaspromu, za Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.

Na granici sa Bugarskom, Srbija će dobijati 42 milijarde kubnih metara godišnje, a

do Mađarske će prenositi oko 37 milijardi kubnih metara, istakli su u tok kompaniji.

Pružajući direktan pristup najbogatijim rezervama najekonomičnijeg i ekološkog fosilnog goriva, projekat Južni tok će obezbediti energetsku stabilnost bez presedana u Evropi i drastično promeniti energetsko tržište u regionu.

Kada je reč o izgradnji krakova za Republiku Srpsku i Hrvatsku, u Gaspromu kažu da su uvek za to da istraže takve mogućnosti ukoliko postoji interesovanje korisnika i da svako proširenje"Južnog toka" zavisi od detaljne procene domaće potražnje i komercijalne održivosti.

U odgovoru na pitanje šta znači kada je neka zemlja energetsko čvorište i kolika je to geopolitička i ekonomska korist, u Gaspromu kažu da će uz pouzdano snabdevanje gasom i privredni rast podstaknut Južnim tokom, Srbija poboljšati industrijske izglede zemlje i dobiti jaču političku poziciju ne samo na Balkanu, već i širom Evrope.

Cevovod će ojačati uticaj zemlje u regionu i potencijalnu funkciju čvorišta kroz unapređenje sigurnosti snabdevanja Srbije i izgradnju dodatnih krakova gasovoda ka na primer, Republici Srpskoj.

Južni tok će takođe doprineti i ukupnoj gasifikaciji Srbije i daljem razvoju njenog tržišta gasa u odnosu na susedne zemlje.

Izgradnja Južnog toka u Srbiji je počela u novembru prošle godine, a planirana su ulaganja u taj gasovod od više od 1,9 milijardi evra.