Član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković smatra da je stezanja kaiša neizbežno, jer Srbija nije u sitaciji da bira između štednje i podsticanja privrednog rasta.

"Veće su šanse da rast BDP-a ove godine bude nula nego planiranih jedan odsto, a uz neizbežne dodatne mere đtednje, koje će negativno uticati na privredni rast, moguća je i recesija", rekao je Vučković u intervjuu za najnoviji broj "NIN"-a.

Vučković dodaje da usporavanje rasta ili recesija, ne smeju da odvraćaju od stezanja kaiša, jer Srbija, kako kaže, nažalost, nema mogućnost da bira između štednje i podsticanja privrednog rasta.

„Naravno da su jednako važne i mere koje će podstaći privredni rast. U suprotnom, prihodi budžeta će i dalje padati i to neće moći da se nadomesti smanjenjem rashoda. Zato nova vlada, uz rebalans budžeta, odmah mora da usvoji set zakona, koji su bili u proceduri i pre raspisivanja izbora, da poboljđa privredni ambijent", rekao je član Fiskalnog saveta.

Vučković smatra da čak i ako se odmah po formiranju vlade krene u reforme, rezultati će se u najboljem slučaju videti početkom 2015.

On kaže da bi, s obzirom na izbore i formiranje nove vlade i nove ekonomske politike, rebalans budžeta trebalo usvojiti đto pre, a najavljujući i mogućnost smanjenja plata i penzija.

"Ovi rashodi su prema različitim kriterijumima izuzetno visoki i neodrživi za budžet. Ministarsvo finansija je najavilo izradu platnih razreda, što bi za budžet moglo da ima čak i veći efekat od solidarnog poreza koji je verovatno samo privremena mera, ali je naša procena da nećemo moći bez smanjenja plata i penzija", rekao je član Fisaklnog saveta.

Vučković smatra da je pitanje samo za koliko će biti smanjenje, podsećajući da je ranije predlagano da penzije veće od 25.000 dinara i plate iznad 40.000 dinara budu smanjene 10 odsto.

"Nažalost, rupa u budžetu je u međuvremenu produbljena tako da će uštede morati da budu veće", ocenio je on.

Osvrćući se na ekonomske programe stranaka i izjave političara u predizbornoj kampanji, član Fisaklnog saveta je primetio da "ostaje samo da molimo Boga da se ta obećanja ne sprovedu, ko god da dođe na vlast".

Sva ta obećanja, objašnjava Vučković, svode se na povećanje rashoda, dodatne subvencije, dalje održavanje u životu propalih državnih preduzeća, "na sve što je neodrživo i nerealno".