Među njima se nalazi 10 banaka, dok 18 to još nije učinilo, a jedna nije dostavila informaciju centralnoj banci.

Najniže kamate na dozvoljeno prekoračenje sada imaju Čačanska banka (24 odsto godišnje), VTB banka (24 do 25 odsto) i Unikredit banka (23,9 do 24,9 odsto), a najveće smanjenje sprovela je Banka Inteza - sa prethodnih 39,93 na 29,85 odsto godišnje.

Među onima koji su snizili kamate nalaze se i Rajfajzen banka, NLB banka, Komercijalna banka, KBM banka Kragujevac, Hipo Alpe Adrija banka i Marfin banka.

Kada je reč o kamatama na nedozvoljeno prekoračenje računa, prednjači KBM banka Kragujevac koja je snizila kamatu sa 58,69 na 39,5 odsto, a slede VTB banka sa smanjanjem sa 45 na 30 odsto, zatim Čačanska banka sa 56 na 34 procenata, Komercijalna banka sa 54,8 na 42,2 odsto (primena od 1. marta), Banka Inteza sa 39,93 na 29,85 odsto (primena od 13. marta).

Kamate na nedozvoljeni minus snizili su i Rajfajzen banka, NLB banka, Hipo Alpe Adrija banka, Unikredit banka i Marfin banka.

Sosijete Ženeral banka još nije dostavila NBS podatke o eventualnom smanjenju kamata na dozvoljeni i nedozvoljeni minus.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je u januaru ove godine preporučila bankama da smanje kamate na "dozvoljeni minus" po tekućem računu građana Srbije, jer je to zaduživanje i dalje najskuplje u Evropi zato što se kamata kreće i do 45 odsto godišnje, a na nedozvoljeni "minus" i duplo više.

Pošto su neke od banaka ocenila da treba doneti zakon ili drugi propis kojim bi se sniženje kamata regulisalo, guvernerka Tabaković je nedavno na adrese svih predsednika izvršnih odbora banaka u Srbiji poslala dopise kojim ih je obavestila da ne postoji ograničenje u Zakonu o NBS i Zakonu o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga, tako da mogu to jednostrano da učine.

NBS je o tom potezu guvernera zatim obavestila javnost.