Oni među njima, koji su govorili za Tanjug, saglasani su u tome da će ih i u narednom periodu pratiti neizvesnost kada je u pitanju nalaženje posla, ali se nadaju da će najavljene mere štednje, kao i reforma javnog sektora, uz istovremeno osnaživanje privatnog, dati rezultate u budućnosti.

Ka Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) na Gundulićevom vencu u Beogradu, u kojoj se svakodnevno opslužuju građani sa teritorije centralnih beogradskih opština Palilule i Zvezdare, dnevno gravitira oko 1.000 građana.

Diplomirani stomatolog Bojan Vojinović već godinu dana, nakon završenog stažiranja, redovno na svaka tri meseca dolazi i javlja se u NSZ u nadi da će uspeti da nađe posao.

"Konkurišem redovno za poslove, dolazim redovno u biro za zapošljavanje,  razgovaram sa savetnikom, ali prethodnih godinu dana nije bilo nekog pomaka", rekao je Vojinović Tanjugu.

Kaže da ni njegovim kolegama iz struke nije ništa lakše da dođu do posla, te da zaposlenje nije lako naći ni u privatnom, niti u javnom sektoru.

On se nada da će više sreće imati u narednom periodu i kao jednu od pozitivnih mera pohvalio je inicijativu za zapošljavanje mladih u regionu koja je potopisana u Dubrovniku.

"Podržavam sve ono što će mladima pomoći da nađu posao u ovim teškim vremenima", kaže sagovornik Tanjuga.

Do radnog mesta teško dolaze i stariji, koji su u međuvremenu ostali bez posla, a kojima do penzije, prema važećim propisima, treba par godina.

Mina Novičić (58), koja se danas javila u Filijalu NSZ na Gundulićevom vencu, nada se da će za dve godine uspeti da stekne uslov za penziju, a do sada je, kako kaže, posao uglavnom tražila u privatnoj praksi.

Nju, međutim, plaše najave da bi starosna granica za odlazak žena u penziju mogla da se poveća na 63 godine.

"O tome ne smem ni da razmišljam, da bi granica mogla da se poveća, ko će da nas u ovim godinama primi da radimo...", zapitala se Mina Novičić, koja je po struci prehrambeni tehničar.

Ona je pre nekoliko godina proglašena tehnološkim viškom u firmi u kojoj je radila, a nakon toga pohađala je različite kurseve - za rad na računaru, kao i za kozmetičare kako bi našla drugi posao.

Njena sugrađanka Luković Tamara na evidenciji NSZ je već 15 godina. Problem je što su u porodici nezaposleni i muž i sin.

"Ranije sam radila privatno u pekari, nakon formiranja porodice sam prestala da radim, a sada sam na birou, redovno se javljam na svaka tri meseca, do sada nisam uspela da nađem posao", kaže Luković koja ima završenu srednju stručnu spremu, odnosno završenu gimnaziju.

I Zorica Igrutinović (44), tehničar za biohemiji i molekularnu biologiju, već godinu i po dana se redovno javlja filijali NSZ, ali sada je brine to što je izgubila pravo na zdravstveno osiguranje.

Ugavnom je, kaže, radila u privatnom sektoru i pre godinu i po dana ostala je bez posla.

"Primala sam šest meseci novčanu naknadu i tad sam imala zdravstveno osiguranje,  posle toga više nemam ni zdravstveno osiguranje već ga dobijam preko muža. Redovno se javljam u Filijalu, i ponekad se zapitam zašto", kazala je sagovornica Tanjuga.

Ona je pohvalila incijativu za zapošljavanje mladih u zemljama regiona, ali smatra da bi najbolje bilo da se stvori sistem da oni mogu da rade u svojoj zemlji, a ne da odlaze u inostranstvo.

"Takva inicijativa će pomoći mladima da nađu posao van zemlje, ako ne ovde. Očekuje nas jako težak period i dalje, ali i do sada nije bilo ništa lakše", kazala je ona.

Savetnik u NSZ Dragana Ugrenović objašnjava da nezaposleno lice koje dolazi da se prijavi na evidenciju, najpre ima individualni razgovor sa savetnikom i sa njim dogovara takozvani "individualni plan zapošljavanja" i dalje mere u traženju posla.

Tada nezaposleni daje podatke o svom obrazovanju, iskustvima, posebnim znanjima, veštinama i izjašnjava se gde bi i šta mogao da radi.

"Postoje i različiti programi, odnosno važno je da lica znaju da napišu adekvatno svoju radnu biografiju, postoje brojne obuke, treninzi, kao i mogućnost prekvalifikacije i usavršavanja koja se dodatno organizuju za nezaposlena lica", navodi Ugrenović.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u prvom tromesečju ove godine iznosila 20,8 odsto, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku.

Pri tom je stopa nezaposlenosti muškaraca 20,1 odsto i žena  21,6 procenata.

U Beogradskom regionu nezaposlenost je bila 18 odsto, u Vojvodini 21,2 odsto, u regionu Šumadije i zapadne Srbije 20,5 i u regionu južne i istočne Srbije 23,5 odsto.