Sekretar tog sindikata Zoran Mihajlović kazao je danas agenciji Beta da će primena osnovne plate kao baze za obračun, umesto prosečne plate, smanjiti zarade za 10 do 15 odsto.

Prema rečima Mihajlovića, koji je i član Radne grupe za izmene Zakona o radu, to znači i da će 70 do 80 odsto zaposlenih biti na minimalcu.

On je istakao da tekst radne verzije nacrta Zakona o radu koji je pripremilo Ministarstvo za rad, a koji je prošle nedelje podeljen članovima Radne grupe, ponovo zadire u plate radnika i da je to za sindikate neprihvatljivo.

Mihajlović je dodao i da se na današnjem sastanku Radne grupe za izmene Zakona o radu razgovaralo o tehničkim stvarima, a da će se i na sutrašnjem sastanku razgovarati o stvarima koje nisu sporne, jer sindikati ne žele još da otvaraju pitanje zarada i proširenog dejstva kolektivnog ugovora, dok se o tome prvo ne izjasni Ministarstvo rada.

Prema njegovim rečima, novim tekstom zakona o radu nije predviđeno ni prošireno dejstvo kolektivnog ugovora (i na one koji nisu članovi sindikata) i sindikati traže da Privredna komora Srbije (PKS) koja okuplja 80 do 90 odsto privrednika bude potpisnik kolektivnog ugovora, pa tada prošireno dejstvo nije ni potrebno.

"Oko ova dva segmenta koja su otvorena u tekstu nacrta teško da ćemo naći zajednički jezik", kazao je Mihajlović.

Šef Pregovaračkog tima Unije poslodavaca Srbije (UPS) za Zakon o radu Nebojša Miletić kazao je agenciji Beta da se na današnjem sastanku raspravljalo do 61. člana nacrta Zakona o radu, a da su se članovi grupe složili u 99 odsto predloga.

Jedna od tema oko koje se poslodavci nisu složili sa sindikatima, prema Miletićevim rečima, je radno vreme.

"Mi smo tražili da se kod radnog vremena koje traje 40 sati nedeljno definiše šta je radno vreme, a šta pauza, jer je naš cilj da se pauza ne plaća i ne bude uračunata u radno vreme", rekao je Miletić i dodao da će se o tome raspravljati i na narednim sastancima.

Reprezentativni sindikati zatražili su danas ranije da se pregovara o pet najvažnijih tema koje treba da reguliše novi zakon o radu – radu na određeno vreme, otkazima od strane poslodavca, otpremninama, proširenom dejstvu kolektivnog ugovora i minimalnoj zaradi.

"To su oblasti koje mogu da pospeše zapošljavanje i pokrenu otvaranje novih radnih mesta, a dodavanje novih je apsurdno i potpuno nepotrebno", smatraju sindikati.

Radnu grupi čine predstavnici Vlade, odnosno ministarstava rada,  finansija i privrede, UPS-a, dva reprezentativna sindikata – Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i od danas i PKS.

SINDIKAT SLOGA TRAŽI JAVNOST RADNE VERZIJE

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" zatražili su danas da se objavi radna verzija Nacrta o izmenama i dopunama Zakona o radu, o kojoj raspravljaju članovi Radne grupe.

Radnu grupu čine predstavnici Vlade, odnosno Ministarstava rada, finansija i privrede, Unije poslodavaca Srbije, dva reprezentativna sindikata - Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" i Privredne komore Srbije.

Radna grupe je na današnjem sastanku razgovarala o dopunjenoj verziji Nacrta o izmenama zakona o radu, koju im je prošle nedelje dostavilo Ministarstvo rada.

"Sloga" smatra da ukoliko taj nacrt ne objavi Ministartvo rada, to bi trebalo da urade dva reprezentativna sindikata - SSSS i UGS Nezavisnost, kako bi, prema nihovim rečima, svi sindikati, radnici i celokupna javnost imali uvid u ono šta se svetu rada nudi.

Dva reprezentativna sindikata su ranije danas saopštila da je za njih neprihvatljivo što je Ministarstvo proširilo spisak oblasti iz radnog zakonodavstva koje sindikati treba da usaglašavaju sa predstavnicima vlasti i poslodavcima.

"Ovo je očekivani potez države ali i reakcija sindikata, s obzirom na to kako je formirana radna grupa, kako je pregovarano i koliko je netransparentnosti i isključenja javnosti u svim dosadašnjim pregovorima bilo", piše u saopštenju sindikata Sloga.

Dodaje se da javnost ima pravo da zna koje su to proširene teme u Nacrtu zakona o radu.

Udruženi sindikati Srbije "Sloga" nisu reprezentativni i ne učestvuju u pregovorima o Zakonu o radu.