Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je, naime, juče u parlamentu da najavljene olakšice, u vidu oslobađanja poslodavaca da plaćaju deo poreza i doprinosa, predstavljaju samo uvod u agresivnu borbu protiv sive ekonomije.

"Ovo je stimulativna mera da se u narednih mesec dana svi koji su zaposleni 'na crno' uz ovu olakšicu uvedu u knjige", izjavio je Krstić precizirajući da je ovo samo jedna od nekoliko mera koje vlada preduzima kako bi smanjila nezaposlenost i suzbila sivu ekonomiju.

Vlada predviđa u cilju ekonomskog razvoja Srbije i privlačenja investitora, samim tim i većeg zapošljavanja, između ostalog, i podsticajne mere za novozaposlene. Cilj je i, kako je najavljeno, da Srbija postane bolje mesto za ulaganje u odnosu na države u okruženju.

Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je Tanjugu da smatra da ove poreske olakšice same po sebi nisu dovoljne za veći učinak, ali jesu dobar signal vlade.

"Ta stvar je neutralna, jer će prozivesti mali efekat, ali nije negativna -  umereno je pozitivna. To može da bude signal poslodavcima da će biti i nekih novih podstreka koji su na putu da budu doneseni", rekao je Madžar.

Prema njegovim rečima, za veći efekat, zapošljavanje bi trebalo da bude jeftinije.

"Zapošljavanje ne zavisi samo od veličine poreza i doprinosa, nego i od drugih faktora, poput mogućnosti da poslodavac slobodnije otpušta radnike. To je, recimo, smetnja u zakonu o radu, koja je verovatno na putu da bude otklonjena", kaže ovaj ekonomista.

Njegov kolega Ivan Nikolić poručuje da ove poreske olakšice ne treba posmatrati kao izolovanu meru.

"Ovo je samo jedna od mera koju ćemo ovih dana dobiti, dakle jedna u paketu podsticaja kojima je cilj da povećaju zaposlenost. Kada govorimo konkretno, to moramo da imamo u vidu, jer isključivi efekat ove mere neće biti bog zna šta, ali u paketu je to već nesto drugo", rekao je Nikolić Tanjugu.

Ekonomista Boško Mijatović je izjavio da takva mera može na duži rok da podstakne zaposlenost, ali na kratak ne može.

"Bojim se da ova situacija, posebno povezanost s poplavama, deficitama, nisu pogodan momenat za gubitak fiskalnih prihoda. Zato je pitanje kakav će neto efekat da bude na kraju", kaže Mijatović.

I Fiskalni savet je ocenio juče da "nije realistično da će predložene poreske olakšice same po sebi dovesti do osetnijeg prelaska radnika iz sive zone u legalne tokove, niti do osetnijeg povećanja stope zaposlenosti".

Nacrti predloženih izmena zakona propisuju oslobađanje poslodavaca od obaveze uplate dela poreza i doprinosa na zarade od 65 do 74 odsto za novozaposlene radnike u periodu od juna 2014. do juna 2016. čime bi se legalizovali radnici koji sada rade u sivoj zoni.