Kako je objašnjeno, kupovna moć nam je porasla zahvaljujući, pre svega, povećanju prosečne mesečne neto zarade, pokazuje analiza Ministarstva trgovine.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u julu je bilo potrebno 1,46 prosečnih zarada od 45.216 dinara, dok je za pokriće minimalne, bilo dovoljno 0,76 prosečne zarade. U junu je za pokriće prosečne korpe bilo potrebno 1,47 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne 0,77 prosečne zarade.

Prosečna potrošačka korpa iznosila je 66.000 dinara i veća je za 0,08 odsto ili 51,81 dinara nego u junu, dok je u odnosu na isti mesec prošle godine veća za 1,82 odsto. Minimalna korpa iznosila je 34.267 dinara i manja je za 0,03 odsto ili 12,91 dinara, nego u junu, u odnosu na jul 2013. godine, veća je za 0,59 odsto.

Istovremeno prosečna neto zarada bila je nominalno veća za 0,7, a realno za 0,8 odsto, nego u junu.

Potrošačke cene u julu su u proseku bile manje za 0,1 odsto, nego u junu. Najveći pad cena zabeležen je u grupama: hrana i bezalkoholna pića od 1,6 odsto, nameštaj, pokućstvo, i tekuće održavanje stana 0,7 i odeća i obuća 0,6 odsto.

Rast cena zabeležen je u grupama rekreacija i kultura 4,6 odsto, transport 0,7 i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 0,2 odsto.

Natprosečnu neto zaradu u julu, statistika je registrovala u Beogradu 56.652 dinara, Novom Sadu 51.089, Pančevu 49.550 i Smederevu 46.046 dinara.

Zarada ispod proseka Republike zabeležena je u Užicu 44.832 dinara, Zrenjaninu 44.486, Zaječaru 41.645, Subotici 41.591, Nišu 41.361, Kragujevcu 41.350, Sremskoj Mitrovici 41.284, Šapcu 40.745, Valjevu 39.019, Kraljevu 36.660 i Leskovcu 33.952 dinara.

Kupovnu moć iznad proseka Republike imali su: Beograd, Novi Sad, Pančevo, Smederevo i Užice. U svim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada je pokrila minimalnu potrošačku korpu, a nije bila dovoljna za pokriće prosečne.