Na meti bivšeg šefa CIA su najverovatnije poslovna carstva propalih i pohapšenih tajkuna Miroslava Bogićevića, koji je vlasnik "Farmakoma MB", Gorana Perčevića, koji je vlasnik "Interkomerca", i Željka Žunića, vlasnika "Beohemije".

Fond KKR bi od Bogićevića mogao da preuzme i polovinu vlasništva nad listom "Politika".

Kompanija bivšeg šef CIA je u Srbiji već vlasnik televizije N1, kablovskog operatera SBB, "Grand produkcije", Total TV-a, Sport kluba, Sinemanije, i dečijeg kanala Ultra TV, a list "Informer" je ranije javio da je KKR vlasnik i akcija "Blic onlajna", odnosno internet sajta lista "Blic".

Petreus je nedavno sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem pregovarao o restrukturiranju prezaduženih preduzeća i to preko preuzimanja njihovih dugova, piše današnja "Politika".

KKR je odavno pokazao da ima ambicije da preuzme čitave grane industrije na srpskom tržištu.

Nakon što, pre dve godine, nije uspeo da kupi "Dunav hrana grupu", u okviru koje posluju "Imlek", "Bambi–Banat", "Knjaz Miloš" i Subotička mlekara, američki fond namirisao je novu poslovnu priliku- da kupovinom problematičnih kredita praktično dođe do vlasničkog udela u prezaduženim srpskim kompanijama.

To je tajna sastanka Petreusa i predstavnika KKR sa premijerom Aleksandrom Vučićem, koji je održan krajem prošle nedelje, a posle kojeg je javnosti prosleđeno samo šturo saopštenje o tome kako se razgovaralo o "pronalaženju modela za rešenje nenaplativih kredita banaka", piše "Politika".

Sagovornici tog lista, upućeni u pregovore, međutim, potvrđuju da je suština sastanka iza zatvorenih vrata bila preuzimanje prezaduženih preduzeća.

"Rešenje je bazirano na restrukturiranju preduzeća, a ne dugova. Reč je o pokušaju da se sačuvaju i ožive privredni subjekti koji imaju zdravu osnovu za održivo dugoročno poslovanje, a dospeli su u probleme prezaduživanjem i pogrešnim upravljačkim odlukama u prethodnom periodu", kaže izvor upućen u pregovore.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije učešće problematičnih kredita iznosi 22 odsto, što znači da svaki peti privrednik ima problema u vraćanju dugova bankama.

Prevedeno u pare, u lošim kreditima zarobljeno je čak 3,6 milijardi evra. Upravo za te zajmove je KKR pokazao interes, jer konvertovanjem duga u vlasništvo mogu da dođu do velikog broja srpskih firmi.

Investicioni fond je, kada je reč o lošim kreditima, najviše zainteresovan za imovinu kojom su prezaduženi tajkuni bankama garantovali da će vratiti rizične kredite. To su prvenstveno nekretnine, zemljište, mašine i oprema.

Bankari tvrde da investicioni fondovi po pravilu kupuju potraživaja kod kojih je sredstvo obezbeđenja (garancija) dovoljno vredno da može da pokrije iznos rizičnog kredita, do kje druga mogućnost da dug direktno pretvore u vlasništvo.

Petreus je, piše "Politika", slikom sastanka sa Vučićem svim bankarima poslao poruku da bi njemu trebalo da prodaju svoje loše kredite.

KKR SMIŠLJEN ZA BOGAĆENJE MEŠETARENJEM

Bivši šef CIA Dejvid Petreus nije vlasnik investicionog fonda KKR. On je, prema podacima sa sajta fonda, direktor KKR instituta.

Petreus je smenjen sa mesta direktora CIA jer je državne tajne odavao ljubavnici.

Fond KKR u ameriškoj štampi nema dobru reputaciju. List "The New York times" je pre tri dana negativno pisao o tom fondu.

Kompanija First Data je u probleme zapala kada ju je preuzeo KKR, a list navodi da je slom te uspešne kompanije uzrokovan upravo ulaskom KKR u vlasništvo.

Investicioni fond je, kako pišu američke novine, skrojen s namerom da se nekoliko pojedinaca obogati mešetarenjem na tržištu. KKR je otpustio ljude i rasparčao firmu.